Životinje skupo plaćaju naše sujeverje i nadrilekarstvo

Zdravlje 03. apr. 201811:00 > 11:04
Podeli:
REUTERS/Christian Hartmann

Prstohvat šimpanzine kosti u prahu, malo gušterove sline i na vrh noža supovog mozga. Nisu to sastojci veštičjeg napitka nego neki od skupocenih sastojaka multimilionske ilegalne trgovine životinjskim organima koji navodno leče sve od mamurluka i astme do raka i AIDS-a.

Zajedno s dobro poznatom “robom” poput nosorogovog roga, ljuski ljuskavaca i trigrove kosti, krijumčari danas trguju i nekim opskurnim “proizvodima”, poput sušenih morskih konjića, škrga džinovske raže ili embriona makaki majmuna.

Mnoge od tih životinja su na listi kritično ugroženih vrsta.

I dok su neki od tih životinjskih organa deo viševekovne tradicionalne medicine iscelitelja u Aziji i Africi, drugi su izmišljotine šarlatana, kažu stručnjaci.

„Danas ima mnogo prevaranata“, rekao je Džon Skenlon, glavni sekretar Konvencije protiv međunarodne trgovine ugroženim vrstama.

Naglašava da nikada neće kritikovati nikakve tradicionalne prakse, ali osuđuje „ljude koji u tu svrhu promovišu neke produkte života u divljini koji nemaju nikakve veze s tradicionalnom medicinom“.

„Oni zapravo grubo iskorišćavaju ranjive ljude u teškim situacijama“.

To uključuje i reklamiranje nosorogovog roga kao leka za rak, što je nedokazano, a rezultiralo je je smanjenjem broja tih veličanstvenih životinja.

Sudan, poslednji mužjak severnog belog nosoroga na svetu uginuo je pre dve nedelje.

Pre pedesetak godina u Africi je bilo 100.000 crnih nosoroga, a danas svih vrsta i podvrsta u celom svetu ima samo 28.000.

„Aktualna kriza s brojem nosoroga počela je otprilike 2007. i ima svoje začetke u izmišljenim medicinskim razlozima. Lekovitost nosorogovog roga urbani je mit“, kaže Skenlon.

Na primer, porast potražnje u Vijetnamu pripisuje se izjavi jednoga visokog političara koji se pre desetak godina pohvalio da je pomoću nosorogovih rogova pobedio rak. Sada se u Aziji kilogram na crnom tržištu prodaje za desetine hiljada dolara.

U Kini je danas trgovina njim zabranjena, ali su ga nekada tradicionalni iscelitelji prepisivali za groznicu. Neka naučna istraživanja su pokazala da je donekle efikasan u tu svrhu, ali ne više od aspirina.

Zapadnjaci su neke tradicionalne lekove uspeli da proizvedu u laboratorijima.

Medveđa žuč sadrži ursodeoksiholnu kiselinu, efikasnu za bolesti jetre i danas se proizvodi sintetički.

Slično je s antimalarijskim artemisininom, koji se izvorno dobijao iz pelina, kao i sa sastojkom afričke višnje koji se koristi za bolesti prostate.

Ali je potražnja za mnogim biljnim i životinjskim sastojcima danas podstaknuta pukim praznoverjem, kažu stručnjaci.

Teže kazne i promena mentaliteta

Ljuske ljuskavaca u Aziji se sirove ili pržene prodaju za 500 dolara po kilogramu za lečenje astme ili migrene. Šarlatani kažu i da stimuliše proizvodnju majčinog mleka kod dojilja, a naučnici da za baš ništa od toga nema nikakvih dokaza.

Od osam vrsta ljuskavaca, dve su kritično ugrožene, dve ugrožene, a četiri ranjive.

Isto tako nema nikakvih dokaza da delovi tokajskog macaklina pomažu kod AIDS-a ili da tigrove kosti pospešuju muževnost.

Po stručnjacima za zaštitu prirode, tigrova u divljini ima jedva oko 3.000.

Na nedavnom skupu Međunarodne naučne platforme za bioraznolikost i ekosisteme (IPBES) u Kolumbiji naglašeno je da se bioraznolikost smanjuje u svim delovima sveta.

„Praznoverje, tradicionalna medicina i viralno internet oglašavanje otežavaju život životinjskim vrstama“, rekla je Šarlot Nithart iz franucskog udruženja za zaštitu života u divljini Robin de Boa.

Ta grupa je zabeležila i porast ilegalne trgovine koštanom srži žirafe, koja je navodno isto lek za AIDS, i usitnjenim kostima šimpanze, navodnim preparatom za muževnost.

Dimljene mozgove ugroženih vrsta supova u Južnoj Africi kojekakvi „vizionari“ koriste za predviđanje budućnosti pa čak i za pogađanje brojeva na lotu.

Po Svetskom fondu za zaštitu prirode, ilegalna trgovina životinjama vredi oko 19 milijardi dolara godišnje, što je čini četvrtom najunosnijom nezakonitom trgovinom nakon droge, krivotvorina i krijumčarenja ljudi.

Po stručnjacima, rešenje problema leži u težim finansijskim i zatvorskim kaznama, ali još i više u promeni mentaliteta lakovernih.