Moderna medicina "zaražena" virusom nepoverenja

Zdravlje 27. jan. 201809:19 > 09:31
Podeli:
Izvor: N1

Poplava sumnjičavosti osnažena društvenim medijima potkopala je poverenje javnosti u modernu medicinu ostavljajući naučnike i zdravstvene radnike da tragaju za načinima jačanja vlastite verodostojnosti, ocenjuju stručnjaci

Posebno u razvijenijim zemljama splasnulo je poverenje u vakcine koja su spasile milione od pogubnosti dečje paralize, tetanusa, boginja, gripa i mnogih drugih nekad galopirajućih smrtonosnih bolesti.

„Nivo poverenja nije onakav kakav je bilo pre 20 godina“, kaže francuski imunolog Alen Fišer za agenciju AFP.

„Urušava se“, dodao je.

Nivo sumnjičavosti zapanjujuć je.

Istraživanje koje je sprovela Britanska akademija medicinskih nauka prošle godine otkrilo je da samo 37 posto Britanaca veruje dokazima iz medicinskih istraživanja. Dve trećine navelo je prijatelje i porodicu kao pouzdanije izvore.

Četvrtina od 1.500 roditelja anketiranih u SAD u 2017. veruje da vakcine mogu izazvati autizam kod zdrave dece uprkos nepostojanju bilo kakvih verodostojnih dokaza.

Svaki deseti roditelj odbio je da vakciniše svoje dete barem za jednu bolest.

U Francuskoj u međuvremenu više od 40 posto odraslih izrazilo je sumnje u delotvornost i sigurnost vakcina. Takva stajališta imaju posledice. Veliki kašalj, male boginje i zauške, zarazne bolesti koje su gotovo iskorenjene, vratile su se u protekloj dekadi u SAD-u zbog toga što je toliko roditelja koji odbijaju da vakcinišu svoju decu, da je premašen prag potreban za ukupni imunitet zajednice.

U Francuskoj zdravstvene vlasti bile su prisiljene na delovanje i od ove godine svako dete koje nije vakcinisano za 11 bolesti neće biti primljeno u vrtić ili školu.

Serija skandala doprinela nepoverenju

Mnogo je faktora koji su doprineli tom porastu nepoverenja, kažu stručnjaci. Najštetnije su serije skandala zbog nedostatno preispitanih preparata, lošeg nadzora zdravstvenih vlasti i pokušaja prikrivanja.

Francuska je bila duboko potresena skandalom kada je gotovo 4.000 osoba zaraženo HIV-om 1980-ih nakon što je primilo zaraženu krv u transfuziji.

Godine 2010. pokazalo se da korišćenje preparata za šećernu bolest Mediator izaziva smrtonosne srčane probleme.

A prošle jeseni hiljade teških malformacija kod novorođenčadi pripisano je leku za epilepsiju Valproate.

Slični skandali koji su se ticali EpiPena za anafilaksiju i lekova za lečenje karcinoma, kao i nameštanja cena, ko i dvoumljenja oko prekomernog prepisivanja opijata poljuljali su poverenje javnosti u lekare i farmaceutsku industriju.

U nedavnom istraživanju u Britaniji 82 posto lekara i 67 posto odraslih osoba saglasno je da su klinička ispitivanja koja finansiraju farmaceutske kompanije često pristrasna na način da rezultiraju pozitivnim ishodom.

Medicinska greška druge vrste bilo je objavljivanje u uglednom medicinskom časopisu Lancet 1998. istraživanja koje je povezalo vakcine i autizam kod dece. Kad je kasnije otkriveno da su dokazi u tom istraživanju krivotvoreni, istraživanje je povučeno i njen autor Endrju Vejkfild je izbačen je iz struke. Ali šteta je bila učinjena.

Precenjujemo rizike vakcinacije i potcenjujemo rizike bolesti

Vakcine i drugi lekovi takođe su žrtve vlastitog uspeha.

„Precenjujemo rizike vakcinacije i potcenjujemo rizike bolesti“, kaže Kornelia Betš, naučnica sa Univerziteta Erfurt u Nemačkoj koja je opširno pisala o vakcinaciji.

U isto vreme mehanizam delovanja vakcine čini se odbojnim, kaže Erik Oliver sa Univerziteta Čikago.

„Unošenje toksičnih materija u telo kako bi se sprečila bolest nije prirodna ideja“, kaže on za AFP.

Naš mozak takođe može biti prevaren tako da vidi uzročno-posledične veze između retkih pojava koje se običnom slučajnošću događaju istovremeno.

„Kod mnoge dece se u uzrastu od dve godine dijagnostifikuje autizam što je vreme kad dobivaju vakcine“, kaže Oliver.

Kad se doda halo efekat interneta i društvenih mreža počinje da se formira savršena lavina nepoverenja.

„Društveni mediji su ubrzano postali glavni izvor informiranja za mnoge korisnike“, kaže Valter Kvatrokioki, italijanski naučnik koji je proučavao širenje lažnih vesti i teorije zavere.

 Kada se radi o teorijama zavere osoba naginje onome u šta već veruje i ta pristranost igra ključnu ulogu.

„Korisnici (društvenih mreža) rado prigrle netačne informacije kada one potvrđuju ono u šta od ranije veruju“, kaže Kvatrokioki.

Sve je mutnija granica između činjenica koje su testirane i subjektivnih tvrdnji i to ne pomaže.

Tvit kojeg je 2014. poslao Donald Tramp, kaže Kvatrokioki, školski je primer.

Danas predsednik SAD-a tada je napisao: „Zdravo dete ode kod lekara, dobije ogromnu količinu vakcina, ne oseća se dobro i promeni se – AUTIZAM. Mnogo takvih slučajeva!“

Kasnije je napisao da je vakcinacija u detinjstvu prihvatljiva, ali ne u jednoj ogromnoj dozi.