Medicinu bola u Srbiji treba dodatno razvijati

Zdravlje 01. nov 201716:57 > 17:06
Podeli:
Izvor: N1

Kako što efikasnije lečiti obolele od sepse čiji broj je u ozbiljnom porastu i kako umanjiti visoku stopu smrtnosti - ključna su pitanja prvog regionalnog stručnog skupa pod nazivom "Savremeni teorijski pristup teško obolelom pacijentu u hospitalnim uslovima".

Organizator skupa je kompanija „Hemofarm“, a okupljeno je 250 najeminentnijih stručnjaka iz Srbije, regiona i sveta, uz predavače iz Slovenije, BiH, Srbije i SAD-a. Učesnici su razmenili iskustva vezana i za organizaciju intenzivnih jedinica u kojima se leče najteži bolesnici.

Otvoreno je pitanje da li će Srbija uvesti subspecijalizaciju intenzivne medicine?

„Ministarstvo zdravlja ima stav da republičke stručne komisije i struka uvek treba da predlažu nešto što je za tu struku potrebno i ako to dođe od nauke, Ministarstvo zdravlja će uvek podržati. Mi do sada imamo edukovane doktore, koji se bave intenzivnom negom, intenzivnom terapijom, ali rade različite specijalnosti – internisti, hirurzi, mi već te doktore zovemo intenzivisti, ali ćemo raditi na tome da se dobije subspecijalizacija intenzivne nege“, kaže državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Meho Mahmutović.

Na pitanje da prokomentariše stanje srpskih bolnica, državni sekretar kaže da je stanje daleko bolje nego ranije.

„Mislim da ko god da je naše bolnice video pre tri godine i danas – može da napravi razliku, ona je uporediva i merljiva. Mnogo bolnica je rekonstruisano, dosta nove opreme je kupljeno, a kao što znate i doktori imaju kontinuiranu medicinsku edukacije tako da imamo dobre doktore,aliu radićemo na tome da bude još bolje“, kaže Mahmutović.

Na stručnom skupu bilo je reči i o najnovijim terapijskim opcijama, koje bi trebalo da podignu kvalitet i efikasnost lečenja najtežih bolesnika u Srbiji. Izneta je i statistika, koja pokazuje da je sepsa alarmantan problem – prema epidemiološkim podacima iz Evrope i Amerike, sepsa je najsmrtonosnija bolest i češća je i od moždanog udara. Čak 30-70 procenata ljudi sa septičkim šokom umre, a sa svakim satom odlaganja početka lečenja septičkog šoka primenom antibiotika, smrtnost raste za oko 10 posto. 

Osamdeset procenata obolelih od raka u završnoj fazi bolesti pate od dugotrajnih teških bolova, ali se hronični bol javlja u nizu stanja kao što su reumatološke i neurološke bolesti, dijabetes, AIDS.

Zaključak prvog regionalnog stručnog skupa je i da medicinu bola – kao ovu oblast medicine, u Srbiji treba dodatno razvijati i širiti kroz multidisciplinarne centre za terapiju bola, a sve uz smernice Evropske federacije za terapiju bola.