Da li je vađenje uvek rešenje za umnjak koji pravi problem?

Zdravlje 09. avg 201613:44 > 10. avg 2016 08:07
Podeli:
Izvor: Reuters

Većini zubi prestaju da rastu oko 12 godine. Tada već imaju 28 trajnih zuba, 14 u gornjem nizu i 14 u donjem. Umnjak, zadnji zub koji izraste u zadnjem delu, obično se pojavi do 20. godine.

Premda potpuno prirodna pojava, umnjak često uzrokuje probleme jer u vilici nema dovoljno prostora za dodatne zube. Predistorijski ljudi imali su veće vilice od onih koje mi danas imamo i dovoljno mesta za kutnjake kad bi oni počeli da izbijaju.

Tačno vreme izbijanja umnjaka i njihov broj mogu jako da variraju od čoveka do čoveka. „Neće svakome izrasti umnjaci“, kaže Ditmar Osterajh, potpredsednik nemačkog udruženja za dentalnu medicinu. Međutim „oni retko izbijaju u starijoj dobi“, rekla je ona.

Opšte pravilo kojeg se drže zubari jeste da se umnjaci, ako se ne pojave do 25. godine, hirurški uklanjaju. Razlog zbog kojeg zubari vade umnjake jeste uverenost da će oni, pre ili kasnije, početi da prave probleme i stoga mogu da budu izvađeni.

Međutim ta preporuka više se ne sledi kao ranije. „Profilaktičko uklanjanje nije pogrešno, ali danas smo mnogo oprezniji“, kaže Mihael Erenfeld, načelnik odeljenja za oralnu i maksilofacijalnu hirurgiju na minhenskom univerzitetu.

Tokom uklanjanja umnjaka može doći i do infekcije, i u nekim slučajevima oštećenja živca.

„Statistički gledano, svaki peti-šesti umnjak koji ne može da izbije vodi komplikacijama tokom života“, rekao je Erenfeld. On preporučuje procenu individualnog rizika nakon nalaza rendgena.

„Postoji više kriterijuma da se odredi treba li umnjak biti uklonjen ili ostavljen u vilici“, ističe Dris Vartini iz nemačkog nezavisnog udruženja za savetovanje pacijenata.

Ako postoji dovoljno prostora da zubi izbiju, bolje je pričekati. Dodatni zub čak bi mogao da posluži i za to da zameni oštećeni ili uklonjeni zub. Njihov oblik i funkcija jednaka je kao kod ostalih kutnjaka, što znači da zubi sami po sebi nisu uvek suvišni.

Postoji li rizik od infekcije, koji se povećava ako zub nema dovoljno mesta da izraste, treba razmisliti o operaciji uklanjanja. Usna šupljina plodno je tlo za rast bakterija i infekcije se lako prošire, ponekad uzrokujući i pojavu gnoja.

Postoje i dalje komplikacije ako zubi previše pritiskaju susedne, pa je razmak između njih teško četkati. „Zub koji nije potpuno izbio takođe može dobiti karijes“, napominje Osterajh. On preporučuje upotrebu zubne četkice s kratkim nitima kako bi se čistili dok se pojavlju.

U slučajevima kad umnjak oštećuje druge zube ili uzrokuje otežano gutanje i žvakanje, odgovor je kratak i jasan – umnjak treba izvaditi.

Najvažnija je procena individualnog rizika i dobrobiti operacije. „Ne treba svaki umnjak uklanjati“, rekao je Osterajh.