Žiofre: Jasna je specifična pozicija Srbije o ratu u Ukrajini, cenimo podršku

Vesti 10. mar. 202215:445 komentara
Podeli:
Izvor: State Emergency Services Of Ukraine/via REUTERS

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre poručuje da je jasna specifična pozicija Srbije o ratu u Ukrajini, te da EU ceni podršku Rezoluciji, kao i teritorijalnom integritetu Ukrajine. On je dodao da se, usled napada Rusije na Ukrajinu, suočavamo sa humanitarnom krizom i da je odgovor Evropske unije na tu krizu jasan.

Ističe da je od Drugog svetskog rata ovo najveća izbeglička kriza u Evropi, da je više od dva miliona izbeglica u susednim zemljama, a da će ih biti sve više jer se borbe nastavljaju.

„Mi smo jasno odgovorili na ovo jer želimo da pomognemo građanima Ukrajine da pobegnu od rata. Znamo da je teško preseliti se, zato je EU donela odluku da im pruži zaštitu kako bi imali pristup zdravstvu, obrazovanju, i čak mogućnost da rade u EU. To je mera koja će za sada trajati godinu dana. Ne znamo šta će se dešavati, ovo je strašan sukob, agresija traje tek dve nedelje i videćemo šta se može učiniti“, rekao je Žiofre za RTS.

Šef Delegacije EU u Srbiji istakao je da je EU odreagovala odlučno i ujedinjeno, da je usvojen set sankcija, za koji kaže da je najveći paket sankcija u istoriji Evropske unije.

„Sanckije su usmerene na pojedince koji su odgovorni za ovu agresiju, na rusku privredu kako bi se sprečilo da se agresija nastavi“, kaže Žiofre i ističe da su meta ruskog napada u Ukrajini i „infrastruktura, škole, bolnice, zdravstvene ustanove“.

Pored sanckija Rusiji, usvojene su, dodaje, i mere za ekonomsku i humanitarnu pomoć Ukrajini, a odgovoreno je i na zahtev Kijeva za vojnu pomoć.

„Odlučili smo da ćemo obezbediti 500 miliona evra za vojnu pomoć, 50 miliona za neubojita oružja i 450 miliona za kupovinu oružja, kako bi Ukrajinci mogli da se brane. EU nikad ranije nije učinila nešto tako i to je dodatak pomoći koje pojedinačne zemlje članice pružaju“, kaže Žiofre.

Napominje da su usvojene i određene sankcije u energetskom sistemu, tj. da je zabranjen transfer određenih tehnologija u ruske rafinerije. Međutim, problem je, ističe, zavisnost Evrope od ruskog gasa.

„U EU dolazi 40 procenata gasa iz Rusije i postoje razlike među državama, u zavisnosti od toga koliko pojedine zemlje članice zavise od gasa i drugih energenata iz Rusije. Ali postoji jasno jedinstvo u EU kada je reč o potrebi da se okonča ova zavisnost“, rekao je šef Delegacije EU.

Podseća da je Evropska komisija predstavila paket koji predviđa da se za dve trećine smanji ta zavisnost, te da EU za šest do sedam godina postane potpuno nezavisna od ruskih energenata.

„Svi smo shvatili da ne možemo da zavisimo od zemlje koja krši međunarodno pravo i pokreće ovakve neizazvane vojne napade. Nemačka je već otkazala puštanje u pogon Severnog toka 2, to je veoma važna odluka. Moramo da smanjimo tu zavisnost vremenom i prepoznali smo način na koji možemo da to izvedemo. Moramo da povećamo upotrebu obnovljive energije, da diferzifikujemo snabdevanje, da koristimo tečni prirodni gas i povećamo energetsku efikasnost“, rekao je Žiofre poručivši da će se na tome naporno raditi.

Važan stav Srbije

Komentarišući stav Srbije, šef Delegacije EU rekao je da Unija ceni činjenicu da je Srbija podržala rezoluciju u Generalnoj skupštini UN.

„Cenimo činjenicu da je Srbija podržala 141 članicu UN u svojoj podršci žrtvama i osuđivanju Rusije za ovaj napad. To je važan stav. Cenimo i to što je Srbija jasno stavila do znanja da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, to je veoma jasan stav. Takođe, cenimo i to što se Srbija priključila humanitarnoj pomoći Ukrajini, usvojila isti paket mera kao EU. Takođe, poštuje i veliki broj deklaracija koje je EU donela na temu ovog sukoba“, kaže Žiofre.

Međutim, dodaje da je Srbija odlučila da je članstvo u EU njen strateški cilj, te da se, kao od svake zemlje kandidata, od nje očekuje da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU.

„Naravno, nama je jasno da Srbija ima specifičnu istoriju i da je u specifičnim okolnostima i stalno razgovaramo sa Vladom na temu očekivanja postepenog usklađivanja sa politikom EU“, kaže Žiofre.

Sačuvati mir u ovom delu sveta

Dodao je i da je cilj pojačavanja snaga EUFOR-a u BiH još prvog dana rata – da se obezbedi bezbednost i sigurnost, kao mera predostrožnosti.

„Mislimo da je veoma važno da se sačuva mir i stabilnost u ovom delu sveta i ne vidimo zašto građani Balkana treba da plaćaju cenu ruske agresije i zato je važno da svi budu bezbedni i uvereni da će se sačuvati mir i stabilnost“, kaže Žiofre.

Govoreći o novim zahtevima za kandidaturu, koji su stigli usled zaoštravanja situacije u Ukrajini, kao i o perspektivi Srbije, Žiofre je rekao da se stav Unije o Zapadnom Balkanu nije promenio.

„Verujemo da je Zapadni Balkan deo evropske porodice, uključujući i Srbiju, i želimo da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU, da Srbija postane članica, i moramo da pojačamo napore kako bismo radili na reformama koje će Srbiju dovesti unutar evropske porodice, gde treba da bude“, naglasio je šef Delegacije EU u Srbiji.

Najnovije informacije pratite u BLOGU UŽIVO i na stranici RAT U UKRAJINI.

Komentari

Vaš komentar