Žiofre: Iskoristiti priliku za neophodne odluke, ma kako teške, da se ide napred

Vesti 12. okt 202219:2819 komentara

Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Emanuel Žiofre, govoreći o izveštaju EK, kaže da je Srbija nazadovala kada je reč o spoljnim odnosima i usaglašenosti sa spoljno-bezbednosnom politikom EU. Trenutna bezbednosna kriza koja potresa i Evropu i svet, zahteva veće jedinstvo, navodi Žiofre, dodajući da je "proces proširenja zaista više nego ikad politička investicija EU na Zapadnom Balkanu" i da treba iskoristiti ovu priliku za donošenje neophodnih odluka ma kako one bile teške, "da idemo napred". On navodi da Srbija nije imala napredak po pitanju medija i slobode izražavanja. U ekonomskim pitanjima, kako je rekao, imamo "relativno pozitivnu situaciju", određeni napredak je ostvaren u pravosuđu i ograničeni u borbi protiv organizovanog kriminala.

Žiofre je predao izveštaj predsedniku Aleksandru Vučiću i ministarki Jadranki Joksimović i kako je rekao, zahvalio im na dobroj saradni koju su imali u proteklih 12 meseci. Ovaj izvešztaj predstavlja ozbiljan i sveobuhvatan dokument baziran na činjenicama, koji pokazuje kako Srbija napreduje na evropskom putu, rekao je  na konferenciji za novinare sa Vučićem.

„Uložili smo napore u to da budemo što objektivniji i nadamo se da će ovaj dokument biti korisna alatka za dalji napredak u procesu evrointegracija za Srbiju, pokušali smo da definišemo određene prioritete“, naveo je.

Povezano:

Žiofre je rekao da se u Evropi fokusiraju na posledice ruske agresije na Ukrajinu, koji je događaj koji je promenio bezbednosnu situaciju u Evropi iz korena. Vidimo da civili u Ukrajini svakodnevno ginu, da se ruši infrastruktura i to ima uticaj na sve u Evropi uključujući i uticaj na politiku proširenja i mislim da se svi slažu da je proširenje geostrateška investicija u mir, prosperitet i bezbednost EU više nego ikad, dodao je.

Podsećajući da su u junu otvoreni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a da je EK donela odluku sada da se status kandidata odobri BiH, Žiofre navodi da sve to ukazuje na „snažnu želju da se napreduje u politici proširenja“, navodeći da je ovo prilika da svi pokušaju da prevaziđu aktuelne izazove.

Govoreći o izveštaju, kaže da su izvestili o izborima koji su bili 3. aprila, podsećajući da je Evropski parlament bio angažovan u unapređenju izbornih uslova i konstatovano je da su izbori generalno bili mirni i da je došlo do pluralizma u parlamentu. Međunarodna zajednica je definisala neke nedostatke koji treba da se reše za naredne izbore, dodao je.

U pravosuđu je postignut izvestan napredak, kaže Žiofre, navodeći da je Srbija je preduzela važne korake ka jačanju, nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa uz ustavne promene koje su se desile nakon referenduma u januara, da je većina preporuka Venecijanske komisije prihvaćena. Savet Evrope je konstatovao da je proces bio transparentan i da je važno nastaviti proces za zakonima za implementaciju, dodao je.

Kaže da je određeni napredak postignut u borbi protiv korupcije, a da je ocenjeno da je u borbi protiv organizovanog kriminala ograničen napredak. Broj istraga je povećan, ali broj optužnica i prvostepenihh presuda je smanjen, takođe je ograničena i konfiksacija imovine stečene kriminalom, dodao je.

Prema izveštaju, nismo imali napredak po pitanju medija i slobode izražavanja, kaže Žiofre, dodajući da se radilo i u ovoj oblasti – da su formirane radne grupe kad je u pitanju bezbednost novinara. Policija i tužilaštvo su brže reagovali na pretnje, ali ključno je – da se glavno zakonodavstvo i strategija ne sprovode u potpunosti posebno kad je reč o Zakonu o slobodni informisanja i Zakonu o elektronskim medijima, navodi.

„U drugim oblastima nije bilo napredovanja, šta više bilo je nazadovanja kada je reč o spoljnim odnosima i usaglašenosti sa spoljno-bezbednosnom politikom EU“, kaže Žiofre podsećajući da se Srbija nije uskladila sa restriktivnim merama protiv Rusije i sa preporukama visokog predstavnika EU po ovom pitanju. Rekao je da se od zemalja kandidata očekuje da se progresivno usaglašava sa politikom EU u skladu sa pregovaračkim okvirom.

Naveo je i da mora da kaže da se se Srbija usaglasila sa EU u izvesnom broju rezolucija u UN i raznim međunarodnim forumima. Kako je rekao, EU računa mnogo na Srbiju i sve partnere koje smatra za saveznike i da je važno da se usklade sa pitanjima bezbednosti u ovom trenutku. Potrebni su nam naši partneri, potrebna nam je Srbija, da se svi udruže, rekao je Žiofre podsećajući i na te Varheljihjeve reči.

Govoreći o odnosu sa Kosovom, podsetio je na sastanke Vučića i kosovskog premijera Kurtija, ali je konstatovao da nije postignut napredak u normalizaciji odnosa, odnosno u postizanju sveobuhvatnog sporazuma.

U ekonomskim pitanjima, kako je rekao, imamo „relativno pozitivnu situaciju“. Srbija je ostala između dobrog i umerenog nivoa pripremljenosti – postigla je napredak u uspostavljnjanju funkcionalne tržišne ekonomije, u 2021. godini smo videli snažan privredni rast, snažnu ekonomiju, kaže Žiofre, navodeći da je u 2022. došlo do pada najviše zbog velikog uvoza energenata.

Što se tiče upravljanja državnim preduzećima i s tim povezane neefikasnoti, kaže da je i taj izveštaj veoma dugačak.

Podsetio je da razmena sa EU raste, da je prošle godine ukupna razmena bila 32 milijarde evra, i da je EU prvi investitor u Srbiji. Prošle godine smo imali strane direktne investicije od 1,85 milijardi evra i najveći smo donatori jer mislimo da vredi ulagati u Srbiju, jer želimo da Srbija bude deo naše porodice, ističe Žiofre.

Radimo u brojnim projektima, ali bih istakao naš rad u oblasti energetike, obnovljivim izvorima energije, radimo na izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske za koji smo opredelili skoro 50 miliona evra i sve ovo radimo zato što smo partneri i imamo zajedničku budućnost pred nama, naveo je Žiofre.

„Trenutna bezbednosta kriza koja potresa i Evropu i svet zahteva veće jedinstvo, kako bismo mogli da prevaziđemo teškoće pred nama u oblasti bezbednosti, ekonomije, energetike i proces proširenja je zaista više nego ikad politička investicija EU na Zapadnom Balaknu i treba da iskoristimo ovu priliku da donesemo odluke neophodne odluke ma kako one bile teške, da idemo napred“, zaključio je.

Komentari

Vaš komentar