Zec o kandidaturi: Traže mesiju, a ja sam vrsta koja izumire, sam jašem u sumrak

Vesti 17. dec 202113:31 > 14:4777 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Manje od četiri meseca je do izbora u Srbiji, mnoge političke partije i dalje ne otkrivaju karte kada su u pitanju njihovi kandidati za predsedničku trku. O mogućim kandidatima najviše se spekuliše u medjima, a u tim spekulacijama na kratko se našlo i ime profesora Miograda Zeca. "Ovde se traži mesija, ne traže se institucije i procedura, a ja imam mnogo važnih razloga zašto sebe ne smatram dobrim kandidatom", poručuje profesor Zec.

Kako je rekao, spekulacijama o kandidaturi za predsednika mu je naneta „neka vrsta neugodnosti“, a dodaje i da ne želi da se nanese šteta ljudima iz opozicije, jer ga niko nije ni predlagao.

PROČITAJTE I:

„Ja neću da budu oni kolateralna šteta ako sam već ja šteta. Svakome je drago da se pomene u pozitivnom kontekstu, ja sam u godinama kada to više ne deluje na mene, na mom video kanalu meni to svaki dan neko kaže. Čoveku bude prijatno što misli da ja nešto predstavljam. Ja ne mislim da sam dobar kandidat. Ovde se traži mesija, ne traže se institucije i procedura, a ja imam mnogo važnih razloga zašto sebe ne smatram dobrim kandidatom. Godine, zdravstveno stanje, životni planovi koje imam. Čitav život si profesor Univerziteta i potpuno usamljeni jahač. Ja sam vrsta koja izumire, to ima samo u vesternima, da neko jaše u sumrak, e taj sam ja. Ja nisam čovek organizovane grupe. Drugo, igrati tu igru je kao igrati ragbi ili kik boks, sve udarci ispod pojasa. Svaki građanin treba da se duboko zamisli i aktivno deluje“, navodi profesor.

Zec naglašava da je veoma važno naći društveni dogovor da se dođe do toga šta je većina, a šta manjina.

„Mi nemamo procedure i ambijentalnu situaciju, nemamo ekosistem da utvrdi šta je većina a šta mannina. Mi imamo izbore na kojima 25 ljudi glasa za jednu organizovanu grupu, ma kakva ona bila, to se pretvara u falangu i juriš i tu nema građanina. Nije uspostavljen odnos između građana i predstavnika. Mi težimo i često smo izloženi autoritarnom porewku. Imali smo jedan poredak koji je trajao dugo, to je Tito. Imao je tri cilja, socijalističko samoupravljanje, bratstvo i jedinstvo i nesvrstana politika, to je Titovo zaveštanje. Čim je on umro kamen na kamenu nema od njegovog zaveštanja. Drgui veliki mesija koji je umro je Slobodan Milošević, koji je rekao svi Srbi u jednoj državi. Mi onda izginusmo i završilo se tužno. I stalno se ponavlja ta matrica, a ja propovedam da su važne institucije. Treba svaki dan ponavljati – vlast kvari ljude, a apsolutna vlast kvari apsolutno. Zato treba da napravimo sistem podele vlasti“, smatra Zec.

Kada je u pitanju kandidat za predsednika, Zec kaže da stranke treba da naprave neku vrstu fotorobota, ali napominje da jedan čovek ne može ništa da uradi.

„Drugo pitanje koje ja propovedam je šta drži prosperitetno društvo. Mi imamo razne forme države i nismo to pitanje rešili. Ti ne znaš za koga si glasao, zato američki Kongres ima teritoriju. Ko je moj predstavnik? Ovde kad izabereš autoritarnog vođu, ako je prosvećen onda malo napreduješ. Nažalost, do sada u našoj istoriji svi izbori su bili prevrat. Ako imate najviše telo koje se zove Skupština, kako je moguće da jedan dan frenetično usvajaju zakon, a sutradan ga pokunjeni negiraju. Kako niko ne priča o zakonima, a mene prozivaju. Besmisleno je to, moraš da imaš članove predstavničkog tela koji iza sebe imaju tim. Ko ovde priča o zakonima, ako je Skupština takva onda treba da glasaju mejlom“, dodaje profesor.

Zato, poručuje profesor Zec, treba da se razvije građanski suverenitet – da imaš pravo da misliš i pitaš.

„Ja sam se izborio za ličnu slobodu – kad me neko pita da kažem šta mislim. Može se živeti i da imaš neka svoja uverenja, to košta, ali mala je cena. A kako su završavali prosvećeni u Srbiji – Dositej Obradović je u Srbiju doneo dve stvari, prosvećenost i vreću krompira, kropmir se primio a ovo nešto nije. Svako da se duboko zamisli i kaže ja mogu mnogo da učinim, a ne da se setim nekoga ko bi meni nešto učinio. Dok ne probudimo suverenitet građanina“, zaključuje.

Ceo razgovor pogledajte u okviru emisije N1 Studio Live:

Komentari

Vaš komentar