Zakon o istopolnim zajednicama – iskorak, ali i maska za nedostatak drugih prava

Vesti 10. mar 202119:3529 komentara
Podeli:

Danas je održan prvi u nizu dijaloga o Nacrtu zakona o istopolnim zajednicama. Ne zna se koliko će javna rasprava trajati, ali ukoliko usvoji taj zakon, Srbija će postati 49. ili 50. zemlja na svetu u kojoj će se pravo na istopolnu zajednicu poštovati. Maskira li time Srbija nepoštovanje drugih prava, odnosno šta znači "pinkwashing"?

„Nije brak, nema usvajanja dece, ljudsko-pravaški zakon je, i to je istopolna zajednica kojoj Zakon uređuje međusobna prava i obaveze“, objašnjava ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić.

Nije brak, ali se sklapa pred matičarem i olakšava život onima koji i sada žive zajedno, ali kao cimeri ili cimerke i bez ikakvih prava. Da jedan od njih bude teško bolestan, drugi mu ne bi mogao u posetu, jer to pravo rezervisano je samo za supružnike.

Zato aktivisti razumeju potrebu ministarke da naglasi da istopolna zajednica nije brak i time se, kako kaže gej aktivista Vladan Đukanović, ogradi od standardnih protivnika.

„Ja razumem da je s jedne strane to neophodno da bi Zakon lakše bio usvojen i da bi dobio veću podršku javnosti, ali i u Skupštini, ali s druge strane, malo je to i poražavajuće, mi donosimo nešto da bismo nekom unapredili život, ali se odmah ograđujemo i kažemo ‘oni su građani drugog reda i nemaju pravo na brak i na decu'“, ocenjuje Đukanović.

Da u ispravnost takvog zakona ubedi homofobe u Skupštini – a ima ih – ministarka Gordana Čomić moraće da upotrebi najubojitije oružje.

„Dijalog. Dijalog je jedini mehanizam kojim možete razgovarati o razlozima, zašto neko smatra da ljudi, zato što imaju lično svojstvo, volje života u istopolnoj zajednici, ne mogu da imaju ista prava kao svi drugi ljudi. Ja ne verujem da postoji dovoljno dobar argument, ali verujem u dobrobit sumnje kojim smo svi obavezni da čujemo svačiji argument“, poručuje minitarka.

Sudbina jedne Sare

Kad dođe vreme slušaćemo i bivše radikale i jagodinskog poslanika. Iz udobnih skupštinskih stolica odlučivaće možda baš o sudbini jedne Sare.

„Ja sam Sara i iz Italije sam. Ja sam ćerka, prijateljica, koleginica i supruga. Da, ja sam supruga jedne predivne žene koja i dalje živi u Italiji“, kaže Sara del Fabro, regionalna direktorka IKEA za Jugoistočnu Evropu.

„Da su stvari drugačije ona bi sigurno bila ovde, sa mnom, kao moja porodica, a ne bi se pretvarala da je turista na svakih šest meseci. Ona bi svakog dana išla sa mnom na Kalenić pijacu, pila kafu u Skadarliji, šetala kraj Save, išle bismo na Frušku Goru i Kopaonik, istraživale lepote ove neverovatno lepe zemlje, a Srbija to jeste. Nažalost naš brak nije priznat u Srbiji“, dodaje ona.

Pinkwashing?

Nek Zakon pomogni Sari i već smo bolje društvo. I zato ništa, kaže Đukanović, ne može da umanji važnost ovog zakona, čak ni činjenica da je na delu takozvani „pinkwashing“:

„To je slučaj kada vlast ima potrebu da, dajući prava jedoj specifičnoj LGBT zajednici, dobija plus u očima javnosti i međunarodnih institucija, i da tako zamaskira nepostojanje nekih drugih ljudskih prava. A mi smo svesni da je Srbija sve lošija po pitanju ljudskih prava, po pitanju suočavanja s prošlošću, medijskih sloboda… Tu dosta stvari ide unazad, i onda je ovo i za vlast dobar momenat da kaže ‘evo nešto smo uradili pozitivno’.“

I neće vas slagati.

Komentari

Vaš komentar