Vulinov „srpski svet“: „Velike“ ideje za lošu atmosferu u regionu

Vesti 05. jul. 202119:15 > 19:2030 komentara
Podeli:

Analizirajući odnose u regionu tokom poslednje dve godine, Igmanska inicijativa zaključila je da se na političkom planu nalazimo na početku 90-ih. Susreti na najvišem nivou između Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore dešavaju se samo na multilateralnim, ne i na sastancima "oči u oči", a kvarenju atmosfere doprinose i sve češće neodgovorne izjave zvaničnika.

Opet političari idu predaleko, da bi region vratili na početak – u devedesete. Ovoga puta vremeplov u rukama ministra policije koji kaže: najvažniji zadatak sadašnje generacije srpskih političara je stvaranje srpskog sveta, a Balkan će biti stabilan kada Srbi budu ujedinjeni.

„Kada govorimo o srpskom svetu, pitam vas da li Britanija može da ima svoj Komonvelt? Može i da održava veze sa čitavim svetom kroz svoj Komonvelt. A mi Srbi, koji svi živimo na dometu ne avionskih, već autobuskih linija, ne možemo da imamo svoj srpski svet? I ne smemo da sarađujemo, ne smemo da budemo povezani. Velike Srbije, nažalost, nikad nije bilo, u suprotnom bismo znali gde živimo i koji su naši etnički prostori“, izjavio je ministar Vulin.

Pročitajte još:

U stavu Aleksandra Vulina, političari iz regiona prepoznali ideju o Velikoj Srbiji. Iz Centra za regionalizam poručuju da je ovo još jedan klasičan primer kako zvaničnici kvare ionako lošu atmosferu na ovim prostorima, jer jasno je o kakvoj politici je reč.

„Zaokruživanju srpskog etničkog korpusa na državnom nivou, to je onda nešto što smo već videli u Janšinom „non pejperu“ i drugim kartografskim poduhvatima poput Timoti Lesa koji kaže da neće biti mira na Balkanu dok se ne naprave Velika Srbija, Velika Albanija i Velika Hrvatska“, naveo je Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.

Nevladina organizacija Igmanska inicijativa analizirala je odnose u dejtonskom četvorouglu u poslednje dve godine: Srbija, BiH, Hrvatska i Crna Gora mogu da dobiju prelaznu ocenu za saradnju u oblastima obrazovanja i ekonomije, nikako i u politici, pošto bilateralnih sastanaka gotovo i da nema.

„Imamo regresivne politike, politike koje se vraćaju na memorandume, koje se vraćaju na izvorne Miloševićeve koncepte i ministre unutrašnjih poslova, a ne ministre spoljnih poslova, koji degenerišu spoljnu politiku države“, navodi Branislav Radulović iz Igmanske inicijative (Crna Gora).

A aktivista za ljudska prava Milan Antonijević dodaje: „Tražiti i od predsednice vlade, ali i od predsednika države, da se jasno odrede prema takvim pitanjima, jer to nije ono što mi čujemo, naročito na međunarodnim forumima gde se svi oni sastaju“.

Sagovornici N1 zaključuju da je svako ko imalo politički razmišlja, svestan da prekrajanja granica na Balkanu ne može da bude bez onoga što smo videli devedesetih godina. Vulin je rekao ili uradio svoje, a danas u Novoj Pazovi nije bilo predviđeno da predsednik države odgovara na pitanja novinara.

Komentari

Vaš komentar