Vujović: U Srbiji više od 3.000 divljih deponija, životna sredina prioritet

Vesti 08. jun. 202112:38 > 14:257 komentara
Podeli:
Irena Vujović
Izvor: N1

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović izjavila je na onlajn konferenciji "Tranzicija ka zelenoj ekonomiji" da je životna sredina jedan od prva tri prioriteta Srbije. Vujović dodaje da je Srbiji neophodno više od 350 postrojenja za preradu otpadnih voda i 10.000 kilometara kanalizacione mreže, kao i da postoji preko 2.500 divljih deponija koje su identifikovane.

Ona je istakla da su najveći problemi u oblasti zaštite životne sredine aerozagađenje, otpadne vode i upravljanje čvrstim otpadom.

„Zahvaljujući kreditnim linijama Razvojne banke Saveta Evrope radiće se 27 fabrika za preradu otpadnih voda, reciklažni centri u osam regiona kojima će gravitirati 50 opština u Srbiji“, rekla je Vujović.

Prema njenim rečima intenzivno se radi i na zameni kotlarnica širom Srbije na prihvatljivije ekološke energentne, kao i na pošumljavanju, što dovodi do poboljšanja kvaliteta vazduha i zdravlju ljudi.

Govoreći o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, Vujović je napomenula da ona pruža jasan pravac kome ovaj region teži, dodavši da je započeta analiza Deklaracije iz Sofije i utvrđivanje aktivnosti koje su neophodne kako bi se ona sprovela.

„U toku je formiranje radne grupe za implementaciju Zelene agende koja obuhvata predstavnike 18 institucija u Srbiji, čiji je zadatak da je što bolje integriše sa nacionalnim ciljevima i samim procesom pristupanja Srbije EU“, objasnila je ministarka.

Ona je dodala da je u 2020. godini pripremljena mapa puta za cirkularnu ekonomiju, kao prvi dokument u regionu, a u okviru njega i trogodišnji program sa pratećim akcionim planom koji će biti gotov do kraja ove godine.

Vujović je podsetila i da je rebalansom budžeta limit Ministarstva životne sredine povećan za četiri milijarde dinara, što je povećanje od 50 odsto.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da je zelena agenda EU, čiji je cilj da do 2050. godine stvori ekonomiju koja neće ispuštati ugljenične gasove, sada postala deo evropske agende i politička agenda svih članica.

Fabrici je ocenio da u Srbiji ima političke posvećenosti zelenoj agendi i da se prvo treba zapitati kako energetski sektor može da doprinese zelenoj agendi kroz korišćenje obnovljivih izvora energije.

On je istakao da je zelena agenda agenda rasta.

Joksimović: Srbija spremno ušla u promene

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kazala je da je u zaštiti životne sredine neophodno partnerstvo na svim nivoima, jer je to oblast koja se tiče svih građana.

Prema njenim rečima, nova metodologija pregovora sa EU je identifikovala klaster četiri, koji se odnosi na Zelenu agendu, digitalizaciju i održivu povezanost.

„Uspeli smo da pripremimo ceo ovaj klaster, što je važan signal sa naše strane da smo ozbiljno ušli u promene“, istakla je Joksimović.

Ona je dodala da je Srbija u okviru EU finansijske podrške IPA 2 sprovela značajne projekte, koji su povezani, između ostalog, i sa oblastima životne sredine.

„IPA 3 inicijativa je naslonjena na ekonomsko investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je takođe opredelio značajna sredstva za sve u regionu, po projektima vezanim za zelenu transformaciju“, navela je Joksimović.

Stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji Fransin Pikap takođe je ocenila da je Srbija pokazala političku posvećenost trasformaciji ka nisko karbonskoj ekonomiji i da se nada da će fosilna goriva biti zamenjena zelenim gorivima.

Ona je rekla da u tom pogledu treba doneti zakone, da treba obezbediti obuke za kompanije kako da postanu „zelene“ i da treba obezbediti novac za podršku kompanijama koje prelaze iz linearne u cirkularnu ekonomiju.

Komentari

Vaš komentar