Vujačić: U suštini se ne zna šta je naša spoljna politika

Vesti 31. okt 202111:40 > 14:3611 komentara
Podeli:
Ivan Vujačić
Izvor: Fonet/Aleksandar Barda

Bez obzira na narativ da idemo u Evropsku uniju (EU), u suštini se ne zna šta je naša spoljna politika, izjavio je predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Ivan Vujačić i upozorio da region odiše nestabilnošću.

Mada je nedavni izveštaj Evropske komisije o Srbiji malo „umiveniji nego ranije“, ko ga bude pažljvo čitao, videće da imamo stagnaciju u svemu, ocenio je Vujačić u serijalu Kvaka 23.

Kako je obrazložio, proces evrointegracija je vrlo spor, jer se ne ulaže dovoljno energije u nešto što bi trebalo da bude prioritet broj jedan.

Zato se i javlja sumnja da postoje iskrene namere da se nešto stvarno preduzme, bez obzira na to što u EU trenutno postoji izvesna rezerva za „primanje članova i otvaranje procesa integracija na širem frontu“, naglasio je Vujačić.

On je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem predvideo da nećemo moći dugo da forsiramo spoljnu politiku „četiri stuba“, koju je označio kao pretencioznu zato što je Srbija mala zemlja, i poručio da moramo više da se uskladimo sa EU, ako nam je cilj da „tamo uđemo“.

Glavni problem su naše unutrašnje reforme, bez obzira na to da li postoji stagnacija na putu ka EU, ukazao je Vujačić, koji navodi da su odnosi Beograda i Prištine „trajniji problem“.

Prema njegovim rečima, sada je u svemu tome „najgore što smo u Kurtiju“ dobili čoveka jako tvrdih pogleda, koji je „prepreka daljem napretku dijaloga“.

„Mislim da je fokus sa Beograda okrenut ka Kurtiju i ubeđivanju njega da zauzme konstruktivniji stav prema dijalogu“, ocenio je Vujačić, ali je napomenuo da to nikoga ne bi trebalo da spreči da „čini one stvari koje su neophodne da bi integracija išla napred“.

Upitan o imenovanju novog američkog ambasadora u Srbiji, on je istakao da je Kristofer Hil „odličan izbor zato što ima dobro pamćenje, veliko iskustvo na ovim prostorima i jako veliki uticaj i direktne veze sa vrhom Bele kuće“.

Izvor: Fonet

Vujačić je uveren da će Hil biti „jedan od važnih faktora u kreiranju politike prema ovim prostorima“, dok američkog kordinatora za sankcije Džima O’Brajena opisuje kao čoveka koji ima „jake veze sa Madlen Olbrajt“ i još jednog od diplomata „teške kategorije“ vraćenih na značajne funkcije.

Na pitanje o situaciji u regionu, on je odgovorio da je stabilnost ugrožena, pogotovo imajući u vidu „ova prepucavanja koja se dešavaju svaki dan“.

Region odiše potencijalnom nestabilnošću, što je „loše sa aspekta evropskih integracija, ali i pogleda koji EU i Sjedinjene Države imaju na ovaj prostor“, izjavio je Vujačić.

Na konstataciju da međunarodna zajednica obrati pažnju na region tek kada počne da zveckanje oružjem, on je predočio da je to, nažalost, jedna od stvari koje se dešavaju, jer prioritet dobija ono što je problem.

Prema njegovim rečima, kada su stvari normalne, onda padate na skali interesovanja, ali kada počne zveckanje oružjem, onda sebe stavljate kao prioritet za međunarodnu zajednicu, što nije dobro ni za zemlju, ni za region.

Na opasku da lideri u regionu učestalo „podižu i spuštaju temperaturu“, Vujačić je upozorio da je upravljanje krizama „mač sa dve oštrice“ i da to „vrlo lako može da se okrene i protiv njih“.

Kako je protumačio, to je opasno i zato što „nešto uvek može da iskoči iz koloseka, jer može da se desi neki incident koji preraste u veći incident i onda imamo konflikt ograničenih ili većih razmera, što je katastrofalno za zemlje koje su u to uključene“.

Prema njegovom mišljenju, jedina dobra politika je umerenost bez spektakla i zveckanja oružjem, sve drugo je loše i loše se „“dražava na imidž i ljudi koji to rade i zemalja koje oni zastupaju“.

Vujačić neke krize u regionu vidi i kao rezultat političkog inženjeringa i ilustruje da se, uoči izbora u nekoj zemlji, „poseže za nacionalizmom i popali sentiment nacionalnog identiteta, kako bi se koristilo za izbore“.

„To već ide u krug i vreme je da prestane, jer ćemo, ako ne prestane, imati posledice“, ukazao je on i najavljene posete Beogradu Bakira Izetbegovića i Zdravka Krivokapića okarakterisao kao „manifestacije“ koje bi trebalo da budu znak smirivanja.

Jedna poseta Izetbegovića i jedna poseta Krivokapića neće rešiti dramu

Postavlja se, međutim, pitanje ko u to veruje, napomenuo je Vujačić, koji smatra da „jedna poseta Izetbegovića i jedna poseta Krivokapića“ neće rešiti dramu koja oko pojedinih stvari traje danima i nedeljama.

Moraju da postoje dublje, konzistentnije i trajnije politike u pravcu smirivanja da bi neko u to poverovao, naglasio je on i pozvao se na reči Milana Grola da „manifestacije prolaze, a problemi ostaju“.

Upitan o Nacrtu zakona o spoljnim poslovima, Vujačić je naglasio da vlada, a ne predsednik, vodi spoljnu politiku i donosi glavne programske dokumente, ali da je ona „izbačena iz ovog zakona, takoreći ne postoji“.

Kako je rekao, u Nacrt je „ubačeno da se informiše predsednik i da Ministarstvo prema njemu šalje razne informacije radi koordinacije spoljne politike, ali se izostavlja vlada, koja ne može da se zaobiđe, pošto je Ustav jači od bilo kakvog zakona“.

„Taj član je suvišan“, ocenio je Vujačić i konstatovao da ovo u stvari nije zakon o spoljnim poslovima, jer su spoljni poslovi amorfna kategorija, „već da bi pravi naziv ovoga trebalo da bude Zakon o Ministarstvu spoljnih poslova“.

Kao problem u Nacrtu zakona, on vidi i odredbu da se ambasadorima daje mogućnost samo da zastupaju politiku, a trebalo bi da budu naznačeni i kao ljudi koji daju predloge za formulisanje spoljne politike, budući da su najviše informisani o prilikama u nekoj zemlji.

Izvor : FoNet/Zoran Mrđa

Za predloženu odredbu o diplomatskom nadzorniku Vujačić kaže da „jako ružno i rogobatno zvuči“, da se ovlašćenjima nadzornika daje preterana težina i da, u suštini, pokazuje nepoverenje u ljude koje postavljate na mesta ambasadora.

On misli da su u Nacrtu zakona propisana preterana diskreciona ovlašćenja ministra i naglašava da je Forum za međunarodne odnose za ovaj akt saznao kasno i Ministarstvu spoljnih poslova u poslednji čas poslao svoje predloge.

Vujačić se zalaže za ravnotežu profesionalnih i političkih kriterijuma prilikom izbora ambasadora, „ali mora da bude jasno zbog čega je to tako“.

Smatra lošim i to što je u Nacrtu zakona izostavljena obaveza ambasadora da, uoči odlaska na dužnost, svoje stavove izlože pred skupštinskim odborom za spoljne poslove, „jer bi poslanici trebalo da imaju uvid u to ko se šalje“.

Kada se govori o dijaspori, građanima Srbije koji žive u inostranstvu, u Nacrtu zakona se pominje samo srpski narod, što je loše i tu odredbu treba izbaciti, rekao je Vujačić.

To daje izuzetno lošu sliku koja direktno utiče na spoljnu politiku i imidž Srbije u svetu, ocenio je on i poručio da bi Nacrt zakona trebalo suštinski promeniti.

Upitan o tome da se sistemski zakoni, poput ovog o spoljnim poslovima ili nedavno o unutrašnjim poslovima, ubrzano donose zbog želje da se u Briselu stvori utisak da Srbija radi na evropskim integracijama, ali i zbog izbora, Vujačić je odgovorio da su „obe stvari tačne“.

S jedne strane, permanentno kasnimo u refrormama, pa se zakoni donose na brzinu, što pokazuje „nesolidno planiranje“, dok je, s druge strane, to deo kampanje da bi Brisel u decembru otvorio dva klastera koja je predložila Evropska komisija, zaključio je Vujačić.

Komentari

Vaš komentar