Zakon o unutrašnjim poslovima čiji je nacrt povučen, četvrti je važan akt koji je u poslednjih šest meseci zaustavljen pre nego što je stupio na snagu. Dva meseca ranije, novi Zakon o vodama nije stupio na snagu jer je predsednik Aleksandar Vučić odbio da ga potpiše, dok su nešto pre toga iz skupštinske procedure povučena dva autentična tumačenja zakona o koja su se odnosila na problem između banaka i sudskih presuda protiv njih. U svim tim slučajevima krajnju odluku je doneo predsednik, a sagovornici N1 kažu da se pokazalo da je od svih pravnih normi, pravnih lekova i institucija jača molba koja se ne poriče.
Pitanje je samo u kojoj fazi procesa usvajanja, da li će molba stići direktno ministru Vulinu, ili će, preko poslanika Đukanovića, Vučić zamoliti druge svoje poslanike da povuku predlog koji su sami podneli, ili će poslanici SNS svi od reda glasati za zakon, da bi ga predsednik vratio i odbio da ga potpiše.
POVEZANE VESTI:
Advokat Ivan Ninić za N1 kaže da sve podseća na XVIII vek i vreme kasnog apsolutizma u kome vladar nema zakonske kočnice, ali ipak ponekad uviđa da nešto nije ispravno. Ili bar uviđa da bi to što bi bilo usvojeno njemu lično nanelo štetu.
„Ovo što smo videli poslednjih nedelja ima veze sa prosvećenim apsolutizmom, ali sa elementima prenaglašene brige za rejting – sopstveni rejting i rejting sopstvene partije u predizbornom vremenu. S druge strane stiče se utisak da sve ove predloge zakona piše jedna interesna grupa koja funkcioniše mimo regularnih institucija koja pokušava da ceo pravni poredak naše zemlje stavi u svoju funkciju donoseći takve zakone“, kaže Ninić.
Novinar portala Nova.rs Vojislav Milovančević smatra da se vlast rukovodila logikom – ako prođe prođe, ali da kada je videla da zakoni o vodama i o unutrašnjim poslovima nailaze na ozbiljnu kritiku u javnosti, stvar se morala preseći.
„Zbog čega ja mislim da se to radi, jeste da bi se predsednik pojavio kao neka vrsta spasioca kao neko ko dolazi tu i rešava čitavu peripetiju. Mi smo videli koliko je bilo peripetija oko Zakona o unutrašnjima poslovima da su se javili strahovi kod stručnih udruženja, nevladinih organizacija. I eto, predsednik je mirotvorac, on je to rešio da spusti i mi smo srećni jer je on po ko zna koji put na spasio“, ističe Milovančević.
Ministar Aleksandr Vulin shvatio je predsednikovu molbu kao lični poraz dok je ministar poljoprivrede bio manje emotivan. Za Zakon o vodama rekao je za N1: „Ko radi, taj i greši“.
Pravnik Milan Antonijević, međutim, kaže da je samo u slučaju vraćanja Zakona o vodama predsednik delovao po slovu Ustava jer ima pravo da ne potpiše zakon. U drugim slučajevima, reč je bilo o molbama.
„Nekako sa pogrešne strane dolazi poruka kada treba neki zakon povući. Predsednikova ovlašćenja nisu tako štiroka da bi on mogao tako da balansira između loših zakona i posla koji je trebalo uraditi u MUP-u i nekim drugim ministarstvima. Ali, videli smo da se to dešava i da se zakoni povlače na osnovu molbe. Ništa od toga nije uređeno zakonom“, ukazuje Antonijević.
Postoji, međutim, i izuzetak od pravila, odnosno slučaj u kome državni organi nisu postupili po molbi predsednika Vučića. Ključna dva minuta snimka sa naplatne rampe Doljevac nisu ugledali svetlost dana, iako je predsednik molio tužilaštvo.
„On je tad zamolio isto, i rekao je baš koleginici Ivani Konstantinović da će on da zamoli da nadležni pokažu ta dva minuta da bi se videlo da on govori istinu, a da svi drugi lažu. Međutim, eto, nismo videli još ta dva minuta, niti je videla porodica pokojne Stanike Gligorijević“, podseća Milovančević.
Praksa usvajanja pa vraćanja ili ukidanja akata je zapravo prvi put primenjena u aprilu 2020. u slučaju Zaključka o informisanju tokom vanrednog stanja koji je usvojila Vlada Ane Brnabić, i po kojoj je privedena novinarka Ana Lalić, ali je ona povučena pošto je stigla molba sa Andrićevog venca.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare