Vlast tvrdi da je pomogla ugroženima u pandemiji, a aktivisti da je moglo više

Vesti 10. jun. 202119:17 > 19:185 komentara
Podeli:

Da li je pomoć za vreme pandemije stigla u ruke onima kojima je najpotrebnija? Razgovarali su o tome danas vlast i civilni sektor. Prvi smatraju da je urađeno mnogo kako bi se suzbile socio-ekonomske posledice u proteklih godinu dana, drugi da je moglo više. Zameraju što pomoć nije bila preciznije usmerena, na šta u resornom ministarstvu odgovaraju, biće bolje - stižu socijalne karte.

Koliko građana Srbije nema pijaću vodu ili struju? Porazna, ali ne i konačna statistika glasi – na desetine hiljada. Prema oceni nevladinih organizacija njihov položaj dodatno je narušio koronavirus, a nadležni nisu učinili sve kako bi im pomogli.

Ministarka za socijalna pitanja se ne slaže i poručuje – radilo se danonoćno.

„Kada je čitav svet bio u kolapsu, mi nismo imali nikakvog zastoja, ni u isplatama i sve je funkcionisalo onako kako je bilo i pre COVID-a. Da li može više, da li može bolje? To sigurno može i na tome kontinuirano radimo“, rekla je Darija Kisić Tepavčević.

Državni funkcioneri podsetili su i na pomoć „30 + 30 evra“ za sve, podignute kovid bolnice i ostala izdvajanja, uz konstataciju da je tako spašena privreda i životni standard.

„Usmerena pomoć će pogotovo biti potrebna u budućnosti, jer posledice koronavirusa tek slede“, napominju u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

„Imali smo ove mere koje su se odnosile na sve građane, ali nikakvih specifičnih i posebnih mera za najugroženije nije bilo. Šta više, u nekim situacijama im je otežavan pristup uslugama i pravima u oblasti socijalne zaštite“, rekao je Marko Vasiljević iz inicijative „A11“.

„Kada bi se iznos od 100 evra dao trenutnim korisnicima, socijalne novčane pomoći, dečjeg dodatka i korisnicima naknada za negu i brigu o tuđim licima, koje već imamo u sistemu, mi bismo značajno uticali na apsolutno siromaštvo za 0,6 odsto, govorim samo o jednokratnom davanju, a rizik od siromaštva bi bio smanjen za 0,5 odsto“, ističe Dragana Jovanović Arijas, iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Ministarka Kisić Tepavčević uverava da se najugroženijima pomaže svakodnevno. Najavljuje i više, poput njenih prethodnika.

„Uspostavljanje registra ‘socijalna karta’ i omogući će nam proaktivno delovanje i na osnovu identifikovanja socioekonomskog statusa pojedinca, bićemo u stanju da upravo prepoznamo upravo one kojima je naša pomoć najpotrebnija“, kaže Kisić.

A poslednji podaci pokazuju da takvih, koji žive u apsolutnom siromaštvu je sedam odsto, dok je u riziku od siromaštva 23,2 odsto stanovništva.

Najviše su zanemareni stanovnici neformalnih naselja u Srbiji – njih skoro 170.000 i samo pet od 174 lokalne samouprave je postupilo po preporukama Zaštitnika građana da im se unaprede uslovi života za vreme pandemije, navode u inicijativi „A11“.

 

Komentari

Vaš komentar