Više od veka i po borbe žena, a ekonomska jednakost i dalje neostvareni cilj

Vesti 08. mar. 202219:3518 komentara
Podeli:

Danas se obeležava Međunarodni dan žena - 8. mart. Borba je zapravo počela pre 165 godina. Za politička, ekonomska i socijalna prava žena. Za ravnopravnost. Nakon više od veka i po borbe, ekonomska ravnopravnost i dalje je cilj, jednake zarade skoro pa ideal, dok je neplaćeni rad - deo života skoro svake žene. Za bolja radna prava, pravdu i mir, marširale su žene danas ulicama Beograda.

Skoro 60 godina Srbiji je potrebno da muškarci i žene stoje ravnopravno jedni pored drugih. Sa istim primanjima, podjedanko cenjeni i na rukovodećim mestima.

Zbog toga, više od 100 žena poručilo je danas NE!

„Stajemo u odbranu našeg prava da kažemo „ne“. Obećavamo sebi i drugima da smo završile sa marginom. Ne želimo pravnu nesigurnost. Ne želimo uništavanje životne sredine. Ne želimo da nam uskraćuju pristup zdravstvu. Ne želimo da budemo neobaveštene. Ne želimo rad na crno, bez prava na bolovanje, bez prava na dostojanstvo. Ne želimo da porodično nasilje bude nekažnjeno. NE ZNAČI NE“, stoji u pismu ovih žena.

Povezano:

Petinu vremena žene potroše na neplaćene kućne poslove. A kada rade, onda su za trećinu manje plaćene od muškaraca. I to za isti posao.

„Mlade žene smatraju da, ako i mladi muškarci, da je briga o porodici primarno ženski posao i da je taj vid neplaćenog rada primarno namenjen ženama. I to je veliki problem, jer taj neplaćeni rad često onemogućava žene da imaju plaćenije poslove i da budu ekonomski nezavisne“, navodi Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije.

A ekonomska nezavisnost preduslov je za sve ostale ravnopravnosti u društvu.

„Ekonomsko nasilje u partnerskim odnosima je u korelaciji sa nekim drugim. Zajedno ide ekonomsko i fizičko, ekonomsko i psihičko, upravo jer vama ekonomska nezavisnost omogućava da napustite partnera koji je nasilan, da same započenete život, da same odlučujete o svom životu“, kaže Katarina Baletić, novinarka Nove ekonomije.

Lekciju kako se protiv nasilja bori u prethodnoj godini čitavom društvu dale su tri hrabre žene – Milena Radulović, Danijela Štajnfeld, Nina Stojaković…

„Društvo sada zna da žrtva nije tamo neka žena, već da je to svaka druga od nas. Mi svakodnevno trpimo neki vid nasilja i zlostvaljanja. Svaka četvrta devojčica kaže da je šamar u redu u vezi. To svakkao nije u redu. Moramo da radimo na obrazovanju devojčica i dečaka. Naislje ne može biti zasluženo. Možete da zaslužite platu i da dobijete novac, ali ne možete da zaslužite da vas neko maltretira.“

I ne može društvo, niti bilo ko drugi, da vas ubedi da je ćutanje zlato, a nasilje opravdano, poručuju aktivistkinje.

„Ono što je sasvim sigurno mnogo važno jeste da mlade žene imaju dobre uzore, da mogu da vide da aktivizam i reč mogu da promene stvari. Da shvate da se veliki broj žena suočava sa sličnim situacijama i kada vide da su one iskoračile i prijavile, to može da ohrabri neke druge devojke koje nisu bile spremne da govore na taj način“, kaže Dejana Vasić, inicijatorka pokreta „Nisam prijavila“.

Hrabrost je za promenu neophodna, kao i podrška. Zbog toga jedino zajedno, muškarci i žene, dečaci i devojčice, svet mogu menjati. A za to nije dovoljan samo jedan dan u godini i jedan cvet.

„Nije sporno da dobijete cveće ako uz imate i reodvnu platu, istu ili višu od muškog kolege, imate sva prava, mogućnost da se bavite čime vi želite. Dakle, nije sporno cveće ako u paketu ide i sve ostalo“, ističe Baletić.

A ako ne ide, poklon skreće pažnju sa problema, promenu usporava, dominaciju muškaraca i kapitalizma podržava, a ulogu žene u društvu banalizuje.

Komentari

Vaš komentar