Vašington diplomat: Đurić poziva na postizanje „pravednog rešenja“ oko Kosova

Vesti 21. apr. 202110:1019 komentara
Podeli:
Marko Đurić
Izvor: N1

Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić izjavio je, u intervjuu za Vašington diplomat, da je kad je u pitanju Kosovo neophodno pronaći "pravedno rešenje, kojim bi obe strane bile jednako zadovoljne". Naveo je da je jedan od prioriteta njega kao ambasadora povećanje nivoa poverenja između Vašingtona i Beograda.

„Tokom 140 godina diplomatskih odnosa između Srbije i Sjedinjenih Država, bili smo saveznici u oba svetska rata“, rekao je Đurić u intervjuu, prenosi Kossev. „Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila trećinu stanovništva boreći se protiv sila Osovine. Tokom Drugog svetskog rata borili smo se rame uz rame i protiv nacista. A prvi ustanak u okupiranoj Evropi protiv nacista dogodio se u Srbiji“.

Povezano:

Kao ambasador, Đurić navodi, jedan od njegovih prioriteta jeste produbljivanje odnosa između Srbije i Sjedinjenih Država i „povećanje nivoa poverenja“ između Vašingtona i Beograda.

„Voleli bismo da predsednik SAD dođe u posetu Srbiji“, rekao je, podsećajući na to da je poslednji (američki prim.prev.) predsednik koji je kročio u Beograd bio Džimi Karter (Jimmy Carter) 1980. godine, nedugo nakon državne sahrane predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Đurić se već sastao sa tri predsednika – Donaldom Trampom (Donald Trump) u septembru  prošle godine, Barakom Obamom (Barack Obama) 2013. godine, kada je ambasador držao poziciju Vučićevog savetnika za spoljnu politiku, i 2013. godine sa Džoom Bajdenom (Joe Biden), koji je bio potpredsednik u to vreme, i ponovo 2016. godine kada je Bajden posetio Beograd.

Vašington diplomat piše da je, sa ekonomske tačke gledišta, Srbija – sa 6,9 miliona stanovnika – dobro je prošla uprkos poteškoćama koje je koronakriza izazvala u Evropi. U poslednjih sedam godina, nezaposlenost je sa 26 odsto opala na 8, dok je spoljni dug smanjen sa 79 odsto BDP-a na 56 odsto – iako to još uvek nije dovoljno da bi se zadovoljili zahtevi za članstvo u Evropskoj uniji, navodi se u tekstu.

„U poslednje tri godine imali smo više stranih direktnih investicija nego sve zemlje u našem okruženju zajedno. Ovo je rezultat ozbiljnih podsticaja koje nudimo i generalno povoljne investicione klime“, rekao je Đurić, navodeći Nemačku i Italiju kao glavne izvore stranih direktnih investicija u Srbiji.

Voleli bismo da SAD budu jedan od stubova budućeg ekonomskog rasta Srbije i verujemo da bi ovo takođe moglo da stvori plodnije tlo za procvat političkih odnosa, dodao je.

S tim ciljem, Đurić želi da Ambasada Srbije u Vašingtonu postane „raskrsnica za preduzeća obe strane“, kao i da se sruše sve veštačke barijere i granice koje ometaju slobodan protok robe, usluga i kapitala širom Balkana.

„Veoma je frustrirajuće to što ljudi moraju da čekaju satima da bi prešli granicu svakih 80 do 100 kilometara“, rekao je i dodao da Srbija želi da stvori balkansku, mini-Šengen zonu, koja bi predstavljala isto ono što je učinjeno i u Zapadnoj Evropi.

Ali, konstatuje Vašington diplomat, malo je verovatno da će se ekonomski napredak dogoditi sve dok se ne pronađe rešenje za politički ćorsokak u kojem se nalaze Srbija i Kosovo – nekadašnja autonomna pokrajina koja je jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije 2008. godine. Podseća da je, do sredine aprila ove godine, 117 zemalja je priznalo Kosovo kao suverenu državu, uključujući i Sjedinjene Američke Države; Izrael je poslednja zemlja koja je to učinila 1. februara.

Bili smo veoma razočarani ovom odlukom, rekao je Đurić.

„Istorijski gledano, Srbija i Izrael su uvek bili na istoj strani. Ovo je velika emocionalna i politička rana za nas“, kazao je ambasador Srbije.

Kosovska skupština je 22. marta imenovala Aljbina Kurtija za premijera, više od mesec dana nakon što su vanredni izbori održani u ovoj zemlji. Đurić je rekao da će ovo učiniti napredak još manje verovatnim.

„Očekujem da će biti veoma teško sarađivati sa novom vladom, jer je Kurti na samom početku svog mandata izjavio da dijalog sa Srbijom neće biti njegov prioritet. Smatram da je takav stav pogrešan, jer je Kosovu rešenje konflikta potrebnije nego što je nama. Naša ekonomija raste, a na Kosovu imate 30 odsto radno sposobnih koji su nezaposleni. Nažalost, ova nova vlada je postavila svoje crvene linije na nemoguće visok nivo. Oni samo žele da imaju sve“, naveo je Đurić.

U intervjuu, Đurić je odbacio sugestije da će Kosovo na kraju uspeti da pridobije podršku zemalja koje još uvek nisu dale svoje diplomatsko priznanje – kao što su Kina, Kipar, Grčka, Indija, Rumunija, Rusija, Slovačka, Španija i Ukrajina.

„Kosovo je, za nas Srbe, kolevka nacionalnog identiteta. Na Kosovu počivaju naši srednjovekovni kraljevi i naši sveci, ali tamo živi i nevelika srpska zajednica koja uspeva da opstaje kao manjina. Mi Srbi smatramo da je Kosovo deo naše teritorije… Istovremeno, Srbija je potpuno svesna realnosti s kojom je suočena. Otvoreni smo za razgovore bazirane na kompromisu kojim bi se rešilo kosovsko pitanje i u regionu uspostavili trajni mir i stabilnost“, naveo je Đurić.

Citirajući Martina Lutera Kinga mlađeg, Đurić ističe da je neophodno pronaći „pravedno rešenje, s kojim bi obe strane bile jednako zadovoljne“.

„Želimo to da uradimo na način koji neće ostaviti rane na obe strane, barem delimično zadovoljavajući naše zajedničke ambicije“, rekao je.

Naveo je da to definitivno neće biti lak zadatak. „Ali moramo početi da razgovaramo. Bolje je razgovarati hiljadu dana nego biti u sukobu i jedan jedini dan“, istakao je Đurić.

U tekstu, Vašington diplomat se osvrnuo i na 26. mart 2018. godine kada je „Đurić nasilno priveden zbog ilegalnog ulaska na teritoriju Kosova“, konstatujući da „prilično šokantan snimak incidenta, koji je na Jutjubu podeljen više od 370.000 puta, govori sam za sebe“. „Vlasti su bile po propisu obaveštene da dolazim. Kao i EU“, kazao je Đurić, insistirajući na tome da su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegov tadašnji kosovski kolega Hašim Tači razgovarali o predstojećim pregovorima tokom večere u Briselu samo tri dana pre ovog incidenta.

Komentari

Vaš komentar