Vasilić: Sve gore što se korupcije tiče, u ugovoru Telekom-Telenor svašta sporno

Vesti 10. feb. 202114:34 > 18:265 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić kaže da se percepcija korupcije stalno povećava od 2015. godine i da Srbija ide samo na gore po tom pitanju. Mnogo zavisi od Vlade, kaže gošća N1 i ističe da odatle ne dobijaju svu dokumentaciju koja im je potrebna. Komentarišući ugovor Telekoma i Telenora, Vasilić navodi da ima mnogo toga spornog. "Prvo je sporno - kako Telekom, kao državno preduzeće, može pravo korišćenja koje je dobilo od države da prenosi na treće lice", upitala je.

Jelisaveta Vasilić je dobitnica priznanja „Doprinos godine Evropi za 2020. godinu“, koje dodeljuje Evropski pokret u Srbiji. U obrazloženju se navodi Vasilić svojim radom i profesionalizmom daje primer da je moguće boriti se protiv korupcije, kao jednog od najvećih problema današnjeg društva u Srbiji, i za vladavinu prava kako bi Srbija zaista i bila „res publika“, javno dobro, a ne privatno vlasništvo ljudi na vlasti.

Imam dosta godina, ali još imam snage da se borim za bolju i sretniju državu.

„Veoma je teško boriti se protiv kriminala i svuda je to teško, a za borbu protiv korupcije za mene je još teže. Razmišljala sam o tome da li zaslužujem tu nagradu, jer pre nego što ću poći na dodelu, ja sam dobila izveštaj gde sam videla da se od 2015. godine stalno povećava percepcija korupcije… Ne pomeramo se ništa na bolje, nego je sve išlo na gore“, navodi gošća emisije N1 Studio LIVE. Kaže da je razmišljala da li da uzme nagradu, jer se „mnogo trude i rade, a prema rezultatima se to ne bi reklo“, s obzirom na to da je od 71. mesta (2015. godine) Srbija spala na 94. mesto svetske liste 2020.

Kad je u pitanju 2020. godina, Vasilićeva kaže da su tokom godine davali mnogo predloga kako da se izađe od svega toga. „Ali Vlada nije imala sluha za naš rad. Mnogo zavisi od Vlade, zato što mi naše izveštaje baziramo na potpunoj dokumentaciji iz koje možemo da zaključimo da je bilo korupcije. Međutim, vlada i organi vlade nam ne daju dokumentaciju, ne možemo da je dobijimo. Organi pojedini vlade nam kažu da nismo prošli bezbednosnu kontrolu i da nemamo pravo da tražimo“, kaže Vasilićeva.

Ističe da ne mogu da dobiju nijedan ugovor koji je zaključila Vlada.

„Sve se nešto skriva, tražimo godinama ugovor JAT-ov za Er Srbiju, dobijemo jedan – pet ne dobijemo. Stalno je tako i to je veliki problem. U svakom našem izveštaju mi pišemo kako dolazi do velike korupcije… Način kako se zakoni donose – sve ide po hitnom postupku, tajno, brzo… Mi ne možemo da kontrolišemo donošenje zakona, da stavimo svoje primedbe. Ne možemo da stignemo da pročitamo zakon, a ni da stavimo primedbe. Stanje je loše što se tiče korupcije. I kad ponekad dobijemo neki pozitivan izveštaj EK, mi se pitamo na osnovu koje je dokumentacije EU dobila te zaključke iako mi u Savetu, svi, jako želimo da uđemo u EU“, kaže Vasilić.

Ugovor Telekoma i Telenora – šta je sve sporno?

Televizija N1 nedavno otkrila detalje sporazuma o saradnji Telekoma i Telenora, a u više dokumenata do kojih smo došli navodi se da je jedan od ciljeva “stavljanje tačke na poslovanje United medie i SBB”. U tom kontekstu pominju se i “urušavanje” SBB i njegovo “potiskivanje sa tržišta”.

Telekom, Telenor
Izvor : Dokument

Od najviših predstavnika aktuelne vlasti čujemo da je to tržišna utakmica, interni dokument, a Komisija za zaštitu konkurencije se još ne oglašava…

„Po meni, ima mnogo spornih stvari u vezi sa tim ugovorom. Prvo je sporno – kako Telekom, kao državno preduzeće, može pravo korišćenja koje je dobilo od države da prenosi na treće lice? Ovim ugovorom Telekom prenosi na Telenor svoje pravo korišćenja, jer Telekom nema svojinu nad telekomunikacionim mrežama i ne može to pravo korišćenja koje ima, da prenosi na treća lice bez dozvole države, ali i Direkcije za imovinu Republike Srbije. Po meni to treba prvo raspraviti, to – da li je Telekom mogao, kao nosilac prava korišćenja a ne svojine, da raspolaže svojinom i davanjem na korišćenje telekomunikacionih mreža drugim licima kao što je Telenor. Sve ono drugo što se odnosi na sam ugovor – na konkurenciju, na korupciju, na način zaključenja ugovora netransparentnim putem – sve to stoji u ugovoru i to mora da se utvrdi“, istakla je.

Povezano:

Kaže da to prvo Vlada treba da utvrdi – da li je Telekom državno preduzeće, onda ako jeste, a ona ističe da jeste, Vlada treba da vidi na koji je način došlo do zaključenja ugovora, ko je dao Telekomu saglasnost… „Morala je dati Vlada ili ministar ili bilo ko na tom nivou – morali su dati saglasnost da Telekom može takav ugovor da zaključi, jer se radi o javnom dobru. Ako to ne uradi ni Vlada, ministri i niko, onda može tužilac – po prijavi za krivično delo. Jer raspolaganje državnom imovinom na taj način je nedozvoljeno“, ističe Vasilićeva.

Gošća N1 pojašnjava da to što je Telekom akcionarsko društvo, to uopšte, kaže, ne utiče na svojinu.

Telekom ima većinsku državnu svojinu upisanu u Registar i koja se nalazi u Statutu, a koja se upravo odnosi na telekomunikacione mreže, navodi Vasilićeva. „Dvadeset odsto je samo privatnog kapitala. Prema tome, Telekom je državno preduzeće po svojini, a to kakav je oblik upisan po pitanju poslovanja – da li je društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarkso društvo, to je druga priča. Ovde se radi o svojini nad telekomunikacionim sredstvima. Po tom osnovu, država je upisana kao 58 odsto vlasništva, s tim što Telekom ima 20 odsto vlasništva, a pošto je Telekom državno preduzeće, onda kažem da državnog vlasništva u Telekomu je 78 odsto. Ali nije bitno, bitno je da je većinsko, čak i sa 58 odsto – to je državno preduzeće“, kaže članica Saveta, koja podseća da to izjavljuju i premijerka i ministarka Mihajlović (da je državno preduzeće).

Vasilić kaže da, kao državno preduzeće, Telekom mora državnom svojinom da upravlja kao dobar domaćin, a to, prema njenoj oceni nije slučaj.

Navodi da je pregledala sporazum i da je videla način na koji se zaključuju ugovori i da su zaključivani kao da je u pitanju privatno preduzeće. „Vlasnik Telekoma nije ni gospodin (Vladimir) Lučić ni Vučić, nego je državno preduzeće, a preduzeća koja su u državnoj svojini – mi, građani smo njihovi vlasnici, i Vlada u ime nas upravlja, odnosno kontroliše rad u ime nas, građana“, istakla je.

Meta tabloidnih napada i drugi „slučaj Telekom“

Prilikom jučerašnjeg uručenja nagrade bilo je i podsećanja na to da je Jelisaveta Vasilić, zbog svojih profesionalnih istupa, često bila meta vlasti, na čije propuste ukazuje, ali i tabloida pod uticajem vlasti. Jedan od poslednjih tabloidnih napada na Vasilić dogodio se takođe kad je iznela mišljenje o Telekomu – da to preduzeće posluje netransparentno, a povodom otkrivenih ugovora sa Wireless mediom Igora Žeželja. Izveštaj Saveta o tome da li je taj posao koruptivan ili ne, nismo videli do danas.

Upitana zbog čega izveštaja nema, Vasilićeva kaže da je to teško pitanje i da je ona uradila u roku ono šta ona misli kao i da su svi članovi Saveta uradili šta misle. „Nismo se složili, sada ću da kažem otvoreno šta ja mislim – da je taj ugovor veoma koruptivan i da bi trebalo da se sprovede istražni postupak kako bi se utvrdile činjenice koje su bitne i koje će dati odgovor na pitanje – da li se radi o koruptivnom ugovoru. Nismo se složili, zbog toga taj izveštaj nije izašao – nije izašao naš odgovor na pitanje da li se radi o koruptivnom ugovoru“, navela je.

Na konstataciju da je predsednik Saveta Miroslav Milićević rekao da se 2čekaju neka dokumenta od Vlade2, i na pitanje da li su ona stigla, Vasilićeva kaže da je „Milićević lekar po struci“, a da za nju nije ništa bilo sporno. „Za mene nikakva druga dokumenta nisu bila potrebna, imali smo ugovor i ugovor se ceni uvidom u ugovor, tako da ne znam šta on čeka… Ja nisam čekala i zato sam dala svoje mišljenje“, istakla je Jelisaveta Vasilić koja je bila sudija više od 35 godina.

Da su pročitali izveštaje saveta, iz EU bi bila druga priča

Nakon Vasilićkinog istupa u javnosti u vezi sa Telekomom ranije, po pitanju ugovora sa Wireless mediom, potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović najavila je da će biti preispitan dosadašnji rad Saveta za borbu protiv korupcije i da će se to telo reformisati, a da će novi ljudi biti angažovani.

Komentarišući to, Vasilić navodi da je, pre te izjave, ministarka Mihajlović rekla da nije zadovoljna radom Vlade. Kada sam odgovarala na njene primedbe, ministarku sam upitala – zašto se ljuti na Savet kad i sama nije zadovoljna radom Vlade, kaže Vasilić i dodaje: „Ja ostajem kod toga da Vlada ne radi dobro i da može bolje“.

Vasilićeva kaže da su u Vladi pročitali poneki izveštaj Saveta, gde su predlagali kako da se bori protiv korupcije, onda izveštaji iz EU uopšte ne bi bili ovakvi.

„Govorili smo kroz izveštaje o hitnom donošenju propisa i nepravnoj državi, govorili smo o kriminalu, korupciji, pravosuđu koje je potpuno zavisno… I toga ništa ne bilo, samo da su pročitali naše izveštaje, a ja mislim da nisu. Što se tiče njih – da li će da nas smenjuju, to je njihova stvar. Znam da su pre nekoliko dana razmatrali naš predlog za novečlanove i da sam videla da će doći do predloga za dvojicu članova, čemu se radujemo. Jer nas je jako malo, skoro polovina od onog broja na koji imamo pravo po zakonu“, istakla je.

Na dnevnom redu tekuće sednice Skupštine Srbije je i autentično tumačenje Zakona o borbi protiv korupcije. Upitana kakva se izmena priprema, Vasilićeva pojašnjava da ne predlažu izmenu člana, nego autentično tumačenje. Po tom autentičnom tumačenju, o kom nije bilo javne rasprave, promeniće se situacija, jer će iz kontrole Agencije (za sprečavanje korupcije) izaći mnoga lica, objašnjava Vasilić. Oslobodiće se mnoga lica kontrole i to nam govori koliko vlast hoće da se bori protiv korupcije, jer najveća je korupcija kod tih lica, koja su izabrana na taj način koji ne podleže kontroli Agencije, zaključila je Jelisaveta Vasilić.

 

 

 

 

 

Komentari

Vaš komentar