Utisak: Uvođenje sankcija Rusiji nije mera hrabrosti, ali je mera realnosti

Vesti 01. maj 202223:3331 komentara
Podeli:
Izvor: Ivan Dinić/Nova S

Licitiranje da li je Srbija za Istok ili Zapad je složeno pitanje u kontekstu obaveza preuzetih Sporazumom o pridruživanju EU, ali što se duže odlaže odluka to je komplikovanije, jer odgovor nije ni jednostavan, ni lak, složili su se gosti "Utiska nedelje". Oni su ukazali i da je pitanje koliko gubimo od Rusije uvođenjem sankcija, a dobijamo od EU ili obratno, napominjujući da prilikom donošenja te odluke treba voditi računa o političkim i ekonomskim konsekvencama koje čekaju Srbiju bilo da ih uvede ili ne.

Prema mišljenju istoričara Slobodana Markovića, izjašnjavanje da li ste za sankcije Rusiji ili ne nije mera hrabrosti, ali je mera realnosti. Ta pitanja, kako kaže, morala su pre ili kasnije da se postave hteli mi to ili ne imajući u vidu okruženje i mere koje su donele zemlje članice EU i Zapadnog Balkana, prenosi Nova.rs.

„S druge strane to pitanje je izbegavano tokom izborne kampanje“, rekao je on, dodajući da on podržava punu harmonizaciju naše spoljne politike sa EU na šta smo obavezni ne od pre mesec dana nego od trenutka kada smo potpisali Sporazum o stabiliazciji i pridruživanju pre 15 godina.

Biti član EU znači prihvatiti njihovu spoljnu politiku, a sada se sve ubrzava i to pitanje je prosto na dnevnom redu, rekao je Marković, pretpostavljajući da će sankcije Rusiji biti i tema razgovora Aleksandra Vučića i Olafa Šolca, u sredu, u Berlinu.

On je ukazao i da mi u Srbiji imamo, za razliku od EU, dopunsko iskustvo sa sankcijama koje ne pogađaju obične građane, što smo mi i osetili 90-tih godina.

„Ključno je pitanje šta je sada moguće. U ovom trenutku naš manevarski prostor se sužava. Mislim da ovde postoje dve stvari. Srbija ne može da bude politički, ali može da bude vojno neutralna, a to znači da je diplomatski prostor za manervisanje smanjen“, naveo je istoričar.

Izvor : Ivan Dinić/Nova S

Upitana da li bi podržala ili ne sankcije Rusiji, bivša ambasadorka Branka Latinović kaže da odgovor ne može da bude jednostavan.

„Oni koji odlučuju moraju da imaju sve elemente i da ne dozvole novu izolaciju Srbije iz Evrope. Mi smo prošli sankcije i nismo ih zaboravili. Srbija mora da bude deo Evrope i današnjeg aktuelnog procesa da ne bi plaćana veću cenu“, rekla je ona.

Komentarišući Vučićevo neobraćanje javnosti nakon razgovora sa američkim senatorima i pomoćnicom državnog sekretara SAD Karen Donfrid, Latinović smatra da je to jasan signal i manifestacija da su ti razgovori bili teški i da teme koje su pokrenute i zahtevi koji su postavljeni nisu bili ni laki, ni jednostavni i da zato nije ni došlo do konferencije za novinare.

„Nije uobičajeno da posle razgovora govorite da ste bili pod pritiskom kao što to radi Vučić, jer onda 80 odsto javnosti je negativno determinisano prema tom sagovorniku, a sa druge strane standardno je da čelnici drugih zemalja žele da znaju koji su stavovi Srbije“, ukazuje ona.

Prema njenom mišljenju, to ipak ne treba shvatiti u negativnom kontekstu ali naše odugovlačenje i neizjašnjavanje izaziva odgovarajućii interes i stoga je povećana pažnja američkih i evropskih zvaničnika za Srbiju.

Izvor : Ivan Dinić/Nova S

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić smatra da u odluci uvesti ili ne sankcije Rusiji postoje dve situacije koje bi bile s tim u vezi i moralno problematične. Krstić smatra da smo izjašnjavanjem u UN poručili da je reč o agresiji, jer mi kao zemlja koja je protivpravno bombardovana 1999. ne bismo smeli da ćutimo na to, a ne bismo smeli ni kao država kandidat za članstvo u EU.

Druga moralna krajnost, kako kaže, bilo bi uvođenje onih sankcija koje bi direktno uticale na građane Ruske Federacije jer smatra da nije etički kažnjavati obične građane zbog politike režima.

„Srbija bi vrlo mrginalno uticala svojim sankcijama na građane Rusije osim ako bi uvela zabranu leta“, rekao je on, dodajući da je sve između toga „real politika“.

Pitanje je koliko gubimo od Rusije ukoliko uvedemo sankcije a koliko dobijamo od EU ili koliko gubimo ukoliko ne uvedemo sankcije time što ćemo biti potencijalno izolovani ekonomski i politički, istakao je Krstić.

Odgovor na to pitanje morala bi da zna elita koja donosi te odluke. Mislim da će morati da se pronađe neki balans između toga da se uvedu neke mere, ne verujem da će se ići na uvođenje svih sankcija, odnosno usklađivanja sa svim merama EU prema Rusiji, dodao je docent FPN.

Upitani šta Srbiji može da se desi ukoliko se ne prilagodimo EU, Marković je rekao da su nam mogućnosti vrlo ograničene jer smo sa svih strana okruženi članicama NATO i EU, dok sa druge strane oko 80 odsto izvoza ide u zemlje EU, a samo 3,9 odsto u Rusku Federaciju.

Latinović je mišljenja da naše rukovodstvo nije moglo da predvidi ovu situaciju i da ih je sve iznenadilo, da su svi bili zatečeni, što sve govori o jednoj vrsti njihove nepripremljenosti i nesnalaženja.

„Konsekvence se manje više znaju, one su nam predočene. Prekid dovoda nafte iz Jadranskog toka je jedna od mogućih. Tu se ne radi o dobroj volji Hrvatske nego o odluci EU i nje kao njihove članice koja to mora da sprovede. Pošto smo iz toga izuzeti nedavno, nakon glasanja u UN, odahnuli smo, ali sada imamo problem sa gasom, a može da bude i problem čelik iz Smedereva koji izvozimo u EU“, objasnila je ona.

Izvor : Ivan Dinić/Nova S

One mogu biti i političke, a vezane su za EU, jer može doći do zamrzavanja pregovora o pridruživanju, suspenzije Šengena, a to bi bilo nešto što bi osetilo naše stanovnistvo. Ako bi se to stvarno desilo našli bismo se u delikatnoj situaciji, naglasila je Latinović.

Krstić ukazuje da se pored ekonomskih konnsekvenci, može preći i na drugi nivo, na eventualno pozivanje da kompanije odustanu od investiranja u Srbiju. On kaže da postoji i određena politička šteta koja bi proizilazila iz mogućnsoti da se svi srpski nacionalni interesi u regionu interpretiraju kao produžena ruka ruskog uticaja, što nije najpopularnije u ovom trenutku

„Postoje ozbiljne štete i od uvođenja sankcija Rusiji, neke su političke i vezane su za kosovsko pitanje i ruski veto u SB. Pitanje je koliko je taj argumet najjači, možda bi Kina uložila veto ukoliko bi Kosovo apliciralo za članstvo u UN“, ukazao je Krstić i napomenuo da je ipak najveći trošak gas.

„Ukoliko uvedemo sankcije Rusiji mi nemamo zaključen sporazum za isporuku gasa za narednih deset godina. Da smo znali verovatno bi ga potpisali u decembru a ne prolongirali za maj, sada će nam pregovori biti znatno teži jer će cena gasa biti sigurno veća“, rekao je on.

Prema mišljenju Latinović, to pokazuje koliko je važno da budete u nekom klubu a to je EU, „jer ukoliko ste sami teže ćete rešiti problem“.

Komentari

Vaš komentar