Utisak nedelje: Treba li ukinuti veronauku u školama

Vesti 25. sep 202223:12121 komentara
Izvor: Nova S

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i još nekoliko organizacija su prošle nedelje apelovali na odbranu sekularne države i ukidanje veronauke u državnim školama. Da li je ukidanje veronauke doprinos toleranciji i evropskim vrednostima ili je izazov novim podelama i povratak u komunizam i da li je to dobar odgovor na izjašnjavanje SPC o zabrani Evroprajda, u "Utisku nedelje" su govorili izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Izabela Kisić, pisac Muharem Bazdulj, istoričar Vladimir Veljković.

„Izjednačavati Crkvu, koja zahteva zabranu Prajda, i civilni sektor i organizacije civilnog društva koje zahtevaju izbacivanje veronauke iz škole je prilično opasna teza. Crkva je preuzela jednu ulogu koja joj ne pripada, ulogu političke organizacije i ona se kao takva ponaša netolerantno zahtevajući zabranu Prajda i ograničavanje i sužavanje prava određenim grupama, kao na primer ženama“, navodi Kisić.

Ona je kazala i da je to sa Crkvom počelo još sedamdesetih i da upozorenja na ono što ona radi traje od kada traje Helsinški odbor.

POVEZANE VESTI

„Niko nema nikakvog udela u kreiranju programa ko nije iz Crkve. Kada u istraživanju skoro 46 procenata mladih srednjoškolaca kaže da je abortus greh, znate odakle to dolazi. I kada 48 odsto ispitanika smatra da je homosekzualizam greh, zna se odakle to dolazi. Zna se ko u ovoj zemlji govori da je abortus greh“, kaže Kisić, a prenosi Nova.rs.

Veljković, koji je svojevremeno predavao veronauku u školi u Svrljigu, kaže da se samo na osnovu hrišćanskog učenja mogu izvući različiti politički stavovi.

„Ja se ne sećam da sam došao do tih tema, abortusa i homoseksualizma. Veronauka postoji od 2001. godine i svaki nastavnik bira teme koje će da izlaže u okviru veronauke. Da li će neko da priča o temi seksualnih izbora i verujem da je neko stavio akcenat na to, ali ja nisam“, kaže Veljković.

Veljković navodi i da nije potpisao apel jer bi to značilo da bi njegove kolege ostale bez posla.

„Više bih voleo da razmatramo i govorimo o modelima veronauke. Kakav se sad model primenjuje, to jeste konfesionalna veronauka i ima za cilj da učenici shvate da je liturgijski život svrha života i na osnovu toga je predviđen jedan čas u toku godine da učenici učestvuju u bogosluženju“, objašnjava Veljković.

Na pitanje da li postoji nešto sporno u tome da se zabranjuje predmet koji je izborni, Bazdulj je odgovorio:

„Sve u tom apelu je sporno, na najmanje četiri nivoa. Personalno je indikativan jer su prvi potpisnici apela isti oni ljudi koji su potpisivali peticije podrške Milu Đukanoviću i sve vreme imaju određenu političku agendu. Sporan je gramatički-pravopisno. Sporan je semantički, jer ne možete da pišete apel za sekularnu državu u državi koja jeste sekularna. I sporan je politički jer njegove posledice mogu biti samo loše“, ističe Bazdulj.

Bazdulj je istakao da ljudi koji pišu apel o sekularnoj državi zapravo ne znaju šta znači sekularna država.

„Često se kao primer sekularnih država navode skandinavske države. Ovo je više kao jedna kafanska dosetka, ovaj komitet se zove Helsinški komitet. Recimo Finska ima dve državne crkve, ima finsku luteransku koja ima oko četiri miliona pripadnika i pravoslavnu koja ima oko 57.000 pripadnika. Ako govorimo o Nemačkoj i Austriji, one su sekularne države, a imaju veronauku. Jedina država koja nema ovu vrstu veronauke je Francuska“, objasnio je Bazdulj.

Pisac je ocenio i da je naša država sasvim u skladu sa evropskim državama koje takođe imaju veronauku, a da Helsinški komitet želi da se mi sada razlikujemo od država koje su nam uzor.

Više na Nova.rs

Komentari

Vaš komentar