UST: Svaki relevantni činilac imao je priliku da se izjasni o amandmanima

Vesti 06. jun. 202113:533 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Udruženje sudija i tužilaca (UST) saopštilo je da je od momenta usvajanja postojećeg Ustava Srbije pokrenuta debata o tome u kojoj meri ustavna rešenja garantuju nezavisnost pravosuđa, odnosno da li ustavna rešenja onemogućavaju pritisak zakonodavne i izvršne vlasti na rad pravosuđa.

„Kritike postojećih rešenja i preporuke evropskih institucija da se osnaži pravosuđe dobile su jasnu formu, naročito od momenta otvaranja Poglavlja 23 u 2016. godini“, naveli su iz UST u saopštenju.

Kako su ukazali, Srbija je u skladu sa navedenim donela akcioni plan za poglavlje i izmenu Ustava Srbije uvrstila u Nacionalne strategije reforme pravosuđa.

„Javna rasprava o izmenama Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa je otpočela u 2017. godini i rezultirala je amandmanima koji su dobili ‘zeleno svetlo’ Venecijanske komisije. Bez obzira na napred navedeno, polemika se nastavila do današnjeg dana, dodatno osnažena slanjem predloga za izmenu Ustava u Narodnu skupštinu i sledstvenim javnim slušanjima“, naveli su iz udruženja.

Prema njihovim rečima, svaki relevantan činilac u oblasti pravosuđa – od državnih institucija, preko strukovnih udruženja i nevladinih organizacija, do zainteresovanih pojedinaca, imao je priliku i rekao je sve što je imao na temu amandmana, što tokom javnih rasprava, što u pismenim primedbama.

Po njima, sada je vreme da se donese samo jedna odluka – da li će Srbija, u skladu sa svojim obavezama i na osnovu rešenja koje je odobrila Venecijanska komisija, izmeniti Ustav ili ne.

„Pozivi dela strukovnih udruženja i nevladinih organizacija da se zastane sa izmenom Ustava, da se ne menja Ustav ili da se ponovo otvori javna rasprava, UST vidi kao ogoljenu opstrukciju i obesmišljavanje godina koje su utrošene na izradu amandmana koji bi svojim kvalitetom zadovoljili evropske standarde“, naveli su u saopštenju.

UST je pozvao da se napravi „jasna distinkcija interesa Srbije i svih njenih građana“ u odnosu na interese nevladinih organizacija i njihovih donatora, te da se bez odlaganja nastavi sa izmenom Ustava u oblasti pravosudja i dozvoli gradjanima da daju poslednju reč na referendumu.

Komentari

Vaš komentar