UNDP: Za 2/3 građana Srbije očuvanje životne sredine važnije od ekonomskog rasta

Vesti 02. jun 202214:291 komentar
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Oko dve trećine građana Srbije smatra da je očuvanje zdrave životne sredine važnije od ekonomskog rasta, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja o životnoj sredini i klimatskim promenama koje je predstavljeno u EU Info Centru, u okviru Evropske zelene nedelje.

Pokazalo se i da podjednak broj građana nije spreman da izdvoji više novca za troškove zaštite životne sredine kroz povećanje računa za struju ili vodu.

Istraživanje koje je sproveo Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), kako bi se utvrdili stavovi javnog mnjenja o temama koje su obuhvaćene inicijativom EU za Zelenu Agendu u Srbiji, pokazalo je da „svaki četvrti građanin Srbije (26 odsto) najviše brine zbog zagađenja vazduha“.

Vođa tima za vitalni razvoju u UNDP-u Žarko Petrović je rekao da je „na drugom mestu kao razlog za zabrinutost kvalitet vode (13 odsto), a na trećem su divlje deponije“ što je navelo 12 odsto ispitanika.

Većina ispitanika nije sasvim zadovoljna onim što država preduzima da reši ekološke probleme, a kao moguća rešenja građani su navodili „povećanje kazni za zagađivače – kako privredu tako i pojedince, sprečavanje seče i sađenje šuma, veću podršku organizacijama koje bave zaštitom životne sredine i subvencije za privredne subjekte i pojedince koji doprinose borbi protiv zagađenja i klimatskih promena“.

Da klimatske promene predstavljaju realnu opasnost i da je neophodno uvesti promene koje bi sprečile njihove posledice, smatra 62 odsto ispitanih, a prema mišljenju 82 odsto ispitanika glavni uzročnik klimatskih promena je čovek.

Navike građana ne prate sasvim stavove o zaštiti životne sredine, pa tako 75 odsto kaže da ne razvrstava otpad, dok 55 odsto ne obraća pažnju na ambalažu prilikom kupovine proizvoda.

Velika većina građana (73 odsto) nije spremna da izdvoji više novca za troškove zaštite životne sredine kroz povećanje računa za struju, vodu i ostale komunalne usluge.

Kao razloge za to ispitanici su naveli da su računi već previsoki (43 odsto) i da ne veruju da bi novac otišao u namenjene svrhe (30 odsto).

„Ogromna većina ispitanika nije spremna na dodatna ulaganja za nabavku novog grejnog tela ili izolaciju stambenog prostora, a kao glavne razloge za to navode nedostatak potrebe ili nedostatak novca“, pokazalo je istraživanje.

Menadžer programa Delegacija Evropske unije u Srbiji Antoan Avinjon je tom prilikom rekao da EU često objavljuje „evropski barometar“ o raznim temama, i da su stavovi građana Srbije o zaštiti životne sredine slični rezultatima anketa u EU.

Avinjon je naveo da je krajem prošle godine istraživanje za „Budućnost Evrope“ pokazalo je da se 91 odsto Evropljana od 15 do 24 godine „slaže da rešavanje klimatskih promena može pomoći u poboljšanju njihovog zdravlja i dobrobiti, dok 87 odsto svih ispitanika takodje deli ovo osećanje“, saopšteno je iz UNDP.

Komentari

Vaš komentar