U centru Niša strah i poruke upozorenja zbog nepoznatog otrova pobacanog po parkovima, keju i tvrđavi, kojim su u poslednjih nekoliko dana otrovana najmanje tri vlasnička psa u tom gradu. Građani pozivaju nadležne da hitno pronađu izgrednike jer je otrov na veoma prometnim javnim površinama gde borave i deca. Mestimična obaveštenja o suzbijanju glodara na istom mestu, tvrde građani, pojavila su se tek posle bure na društvenim mrežama, a aktivisti tvrde da se pronađeni otrov ne koristi u te svrhe.

„Pas je počeo da se trese, počela je pena na usta da mu ide“, priča jedna od vlasnica otrovanih pasa.

„Počeo je taj tremor, počeo je da se trese. Pena je na usta odmah počela da mu izlazi“, navodi vlasnik otrovanog psa.

Tako se završilo izvođenje njihovih ljubimaca u šetnju od centralnog trga do tvrđave. Veterinari su rekli – trovanje. I to nekim novim, veoma toksičnim, zabranjenim sredstvom, najverovatnije protiv insekata, koje ne bi nikako smelo da tek tako može da se nabavi.

„Eto, baš na toj stazi u tvrđavi gde tokom dana prođe mnogo ljudi, eto tu se baš desilo“, kaže Slađana Stanković.

„Našu bol niko ne zna. Mi smo desetak budala, ispada… Problem je u državi, tu gde jeste“, kaže građanin.

Zato što godinama unazad, periodično, na mnogo javnih površina Nišlije nalaze otrov. Najčešće upakovan u nešto životinji primamljivo za jelo, ali često i zanimljivo detetu za igru – što je posebno opasno.

Olivera Paunović je administratorka jedne od najmasovnijih Fejsbuk-grupa „Stop masakru nad životinjama u Nišu“ sa petnaestak hiljada članova. Iskustva ljudi kada pozovu policiju zbog trovanja ili zlostavljanja životinja su, tvrdi, katastrofalna:

„Ljudi nisu forenzičari, ne mogu da vraćaju javne kamere. To bi bilo kao da mene neko upuca i da tužilac kaže da izvadim metak, odnesem na balističku analizu i da nađem počinioca i da zovem policiju. To je tako u praksi“, kaže Paunović.

Veoma je malo prijava zbog toga, kažu. U niškoj policiji tvrde – samo jedna i to od srede. Potrebno je da građanin dođe u stanicu i podnese prijavu, tvrde. Da li je samo jedna?

„Bila sam u policiji i prijavila sam. Mislim, rekli su da su prijavu primili“, ističe Ljiljana Stefanović.

I oni su prijavili, a telo ljubimca poslali na obdukciju i toksikološke pretrage.

„I mi smo to juče prijavili. Bili su ljubazni u stanici Crveni Krst, pozvali su tužioca telefonom. On je rekao da moramo da dostavimo sve te analize i papire kako bi se onda eventualno pokrenuo postupak“, kaže Ljiljana Stefanović.

„Sistem vas tera da odustanete“, kaže Paunović.

„Uopšte ne žele da ih saslušaju kada pozovu da prijave da su im psi otrovani. Treba da se svaki put to prijavi, jer to je krivično delo, mora da bude ubeleženo“, rekla je Nina Krstić, advokat i pravni zastupnik udruženja Pit.

„Meni se digla kosa na glavi da ja zovem policiju od veterinara. Naglasim tri puta da je otrov pobacan po javnoj površini. Da je pas od 30 kilograma uginuo za manje od 10 minuta, niko nije došao da uzme uzorke tog otrova ili da ga ukloni. To se desilo u tvrđavi, deca se igraju po lišću. Ako je otrov ubio psa od 30 kilograma za 10 minuta, šta će da uradi detetu od 15 kilograma?“, navodi Paunović.

I veoma oprezno, kažu ovi ljudi, koje god živo biće da šetate u Nišu. Pratite i njihove poruke.