Tribina „Pritisci na medije, načini i posledice“: Vlast sve „kreativnija“

Vesti 14. avg. 202119:22 > 19:444 komentara
Podeli:

Kada su u pitanju pretnje i pritisci na novinare, presude se retko donose i takvih je primera u Srbiji svega nekoliko. Postupci, ako uopšte budu pokrenuti, traju u nedogled, a statistika nije ni realna, jer su se novinari navikli na takav radni ambijent. To je rečeno na tribini Južnih vesti, Medija i reform centra i Siti smart Medije iz Niša pod nazivom "Pritisci na medije, načini i posledice".

Na tribini je istaknuto da je poslednja vladajuća garnitura uspela da preokrene činjenicu, koja bi kod građana trebalo da je nepobitna, a to je da država nije isto što i vlast.

Panelisti zaključuju da se nivo pritiska na profesionalne medije širi, a vlast je sve kreativnija u pronalaženju modela kako bi se mediji bavili odbranom sebe i profesije, umesto temama od javnog interesa.

„Ovih mesec dana u martu, nama je stvarno bio pakao. Šta god da kreneš da radiš, krenu tri nove stvari tog dana. Tri nova poslanika ili ministra krene da se oglašava. I mi sedimo i kažemo sebi – čekajte ljudi, bavimo se mesec dana sami sobom i sami smo sebi vest i rekli potom – ovo mora da prestane i mi sada nećemo više ovime da se bavimo“, kaže Jelena Radivojević, novinarka KRIK.

„To sve ide iz jednog centra. Dakle, uveče se koordinira, pa se šalju SMS poruke tim, nazovi glavnim urednicima tabloida ko šta da stavi na naslovnu stranu i koga ko da ‘udari’. Sve je dirigovano, to se zna. Hajde da se ne lažemo, ne treba ti neki veliki dokaz – otvori novine i vidi, svaki dan“, kaže Igor Božić, News direktor N1.

„Mislim da je ova vlast izašla iz perioda kada je mislila da će neki mediji da odustanu. Kad su videli da se ne odustaje, sad su započeli prepredeniju igru – da se ti mediji unište finansijski“, kaže Slobodan Georgiev, direktor Newsmax Adria.

„Realna situacija jeste takva da smo mi ugroženi. Stalno se izmišljaju neki novi vidovi pritisaka, a druga stvar je i opasna stvar – da naš subjektivni osečaj nije takav. Zato što naše novinare niko na ulici nikada nije napao. Zato što od svoje zajednice dobijamo podršku, a ne pritisak i vi zato imate tu iluziju da je sve u redu“, kaže Gordana Bjeletić, urednica Južnih vesti.

NUNS: Zakonska regulativa o bezbednosti novinara dovoljan osnov, problem primena u praksi

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić kazao je da je zakonska regulativa koja se odnosi na bezbednost novinara i na krivičnopravnu zaštitu novinara dovoljan osnov, ali da problem predstavlja primena tih zakona u praksi, saopšteno je.

Na predstavljanju studije „Sloboda medija i bezbednost novinara iz ugla postojećih zakonskih rešenja“ u subotu u Nišu, Bodrožić je rekao da se zaključuje da postoje određeni nedostaci ili nedorečenosti zakonske regulative koji ne bi bili od uticaja da postoji volja da se ti zakoni primenjuju i poštuju.

„Zakonska regulativa koja se odnosi na bezbednost novinara i na krivičnopravnu zaštitu novinara ovakva kakva je dovoljan je osnov kako bi se pružila adekvatna zaštita novinarima i kako bi se osigurala njihova bezbednost. Dati su određeni predlozi kako bi se pojedini delovi unapredili i dodatno osigurala bezbednost novinara u njihovom radu. Pre svega to su predlozi za rešavanje problema slučajeva kojima su novinari najčešće i izloženi, a tiču se uznemiravanja i napada na duševni integritet, a koji ne potpadaju pod postojeća krivična dela. Kao i izmene postojećih kako bi se proširila na pojedine situacije koje sada ne potpadaju pod neke krivična dela“, naveo je.

Govoreći o projektnom sufinansiranju, predsednik NUNS je kazao da ono ima problema „od samog početka celog procesa do njegovog kraja“.

„Postoje mišljenja da su oni posledica zakonske nedorečenosti, dok je preovlađujuće mišljenje da je problem u primeni samih zakona. Analiza je pokazala da problem predstavlja to što se ne vrši analiza potreba medijskih sadržaja u lokalnim sredinama, kao i nedovoljna transparentnost pojedinih delova procesa pre svega u delu praćenja i kontrole odobrenih projekata“, rekao je.

Prema njegovim rečima, Regulatorno telo za elektronske medije ne obavlja svoju nadležnost adekvatno i ne koristi u dovoljnoj meri ovlašćenja i mere koje mu stoje na raspolaganju, dodajući da najveći ;problem predstavlja organ koji obavlja najvažnije poslove – Savet.

„Ovde preovladjuje mišljenje da su zakonska rešenja i ovlašćenja kojima REM raspolaže dovoljna da on ostvari svoju funkciju, medjutim nedovoljna nezavisnost i pritisci dovode do toga da se zloupotrebljavaju pojedine zakonske odredbe. Na nezavisnost utiče više faktora, pre svega to što pojedine bitne poslove obavlja kao ‘poverene poslove’ koje nadležno ministarstvo može oduzeti u bilo kom trenutku“, rekao je Bodrožić.

Predsednik NUNS je naveo da javni medijski servisi ne ostvaruju svoju osnovnu ulogu, a to je izveštavanje o događajima i temama od javnog interesa u službi građana.

„Najveća dva problema su upravo nepostojanje uređivačke, ali i finansijske nezavisnosti. Postojeći način finansiranja javnih servisa ne može da obezbedi nezavisno funkcionisanje, kao ni trenutni mehanizam naplate taksi“, rekao je Bodrožić i dodao da ipak postoje mali pomaci.

On je naveo da su pozitivni pomaci su ostvareni u okviru Stalne radne grupe za bezbednost novinara: bolja komunikacija, sistem prijavljivanja i razmene informacija, vodjenje evidencija i hitnog postupanja u slučajevima napada na novinare, a da je i pokrenuta inicijativa Zaštitnika građana u vezi sa kategorizacijom napada i pritisaka na novinare.

Komentari

Vaš komentar