Švedski izum, agencija za odbranu od lažnih vesti, „za nas bi bio katastrofa“

Vesti 05. okt 202221:1815 komentara

Početkom godine Švedska je osnovala Agenciju za psihološku odbranu, koja zapravo čuva građane od lažnih vesti i pokušaja malicioznih, spoljnih, uticaja. Trenutno - uglavnom ruskih i kineskih. U Srbiji tako nešto ne bi bilo moguće kažu novinari "fektčekeri". Misle da nije dobro da se bilo koja država bavi takvim poslom, a ruski uticaj kod nas je kažu "domaći proizvod".

Pre nego što je počela ruska invazija na Ukrajinu, a sa njom i invazija propagande, shvatila je švedska država da su vremena takva da joj je potrebna jedna agencija koja će da čuva zdrav razum nacije. Osnovala je Agenciju za psihološku odbranu, a u opisu posla joj je borba protiv lažnih vesti i manipulacija.

„Meni je to vrlo problematično makar došlo i od švedske države za koju pretpostavljamo da ima snažnije institucije i manji prostor za korupciju“, kaže Marija Vučić, novinarka sajta Raskrikavanje.

Ima 45 zaposlenih, u kancelarijama u dva grada, već devet meseci se bori protiv priliva dezinformacija koje bi mogle da nanesu štetu švedskom društvu. To se, piše na sajtu agencije, odnosi na spoljne faktore. Najviše na Kinu i Rusiju, pišu strani mediji.

Kakve rezultate je dala dosadašnja borba protiv lažnih vesti i ko su ti spoljni faktori koji su se pokazali kao najveća pretnja po informisanje švedskog društva, ne znamo. Nadamo se da su u borbi protiv manipulacija efikasniji nego u odgovaranju na novinarska pitanja iz Srbije jer tokom prethodna tri dana nisu našli vremena da nam odgovore.

A novinare koji se u našem medijskom prostoru bave razotkrivanjem neistina pitali smo da li bi bi bilo dobro rešenje da im u tom poslu pomaže i država.

„Kod nas kada bi se tako nešto dogodilo, to bi bila potpuna katastrofa“, kaže Vučić.

„U ovakvim okolnostima u kakvim je Srbija trenutno, mi to možemo tumačiti kao jedan potencijalni povod za cenzurisanje, povod za sukob sa političkim neistomišljenicima ili sa onima koji izražavaju svoje stavove suprotne od stavova vlasti“, ocenjuje urednik sajta Fake News Tragač Stefan Janjić.

Te 2018. godine kada se u Švedskoj prvi put pomenulo osnivanje agencije, slična ideja sinula je i našem tadašnjem ministru za inovacije Nenadu Popoviću. Njegov inovativni predlog novinarima je zazvučao kao vrlo problematičan.

Dezinformacije u korist države

„Ko bi sedeo u tom radnom telu, kako bi se odlučivalo? Sigurno ne bih sedela ja koja se bavim dezinformacijama na jedan način za koji bih rekla da je ok, profesionalan. Sedeli bi upravo oni ljudi koji šire dezinformacije u korist države“, objašnjava Marija Vučić.

Dezinformacije u korist države Rusije u Srbiji se odavno šire, mnogo pre rata u Ukrajini, primetili su novinari i istraživači.

„Za razliku od nekih država u koje je Rusija i ranije morala da ulaže finansijska sredstva da bi izveštavali u skladu sa politikom Kremlja, mislim da je taj proces u Srbiji tekao nekako spontano“, smatra Janjić.

„Mi imamo tabloide koji vode tu rusofilsku politiku svakako, zato što se ona vrlo dobro naslanja na sentiment ljudi koji vole Putina, a mrze Zapad zbog bombardovanja i čega god“, ističe Vučić.

„Danas mislim da je vlast negde i zatočenik tog narativa koji je kreiran poslednjih deset godina. Tako da danas ako bi i postojala želja da se napravi neki otklon od Rusije, to je jako teško zato što vi imate javno mnjenje koje je godinama hranjeno tim ruskim narativom“, navodi politikolog Vuk Velebit.

Hrani se javno mnjenje preko provladinih tabloida i dalje ruskim narativom. Svim srcem se navija za Vladimira Putina iako je, misli Velebit, osudom ruske agresije na Ukrajinu u Ujedinjenim nacijama Srbija prvi put napravila distancu od te bratske zemlje.

„I možda možemo da očekujemo da će Rusija u narednom periodu tražiti neke načine i modele kako da i dalje projektuje uticaj i da pokaže da i dalje nešto znači u ovom regionu“, dodaje Velebit.

Medijsko opismenjavanje

Možda je već našla način. Televizija Russia today, medij pod kontrolom Kremlja, prema ranijim najavama dolazi u Srbiju. Emitovanje programa te kuće, kao i Sputnjika, Evropska unija još u martu je ukinula. To očekuje i od Srbije.

„Da li ovde treba da dođu ruski mediji, ja bih rekla zašto da ne. Doći će jedna lepo upakovana propaganda i sada je na gledaocu, a i na nama novinarima da razobličimo šta je od toga propaganda, a šta je realna kritika“, kaže Aleksandra Godfroa, novinarka spoljnopolitičke redakcije televizije N1.

Za zabranu rada jednog medija nije nijedno od ovo troje novinara. Uvereni su i da je pokušaj zaustavljanja bilo kakvih, pa i lažnih vesti, uzaludan.

„Ljudi koji gaje nepoverenje u nekoj meri, u nekoj oblasti, prema informacijama koje dolaze iz tradicionalnih kanala ili od zvaničnih medija traže i tragaju za tom nekom drugom informacijom. I ako ste vi zaustavili onaj umereni kanal tragač za takvom informacijom doći će do onog radikalnog kanala koji nemate nikakvu šansu da kontrolišete“, smatra Godfroa.

Kao jedini mogući, istina sporiji, način borbe protiv lažnih vesti novinari vide medijsko opismenjavanje. Efikasna rešenja, kažu, nemaju još ni naprednije zemlje, jer je to klizav teren.

„I mnogi će se okliznuti pre nego što dođemo do bilo kakvog mogućeg rešenja“, zaključuje Janjić.

Komentari

Vaš komentar