Pregovori o Kosovu, otvoreni Briselskim sporazumom, stigli su do kraja i na stolu je pravno obavezujući sporazum čije potpisivanje može da se prolongira još nekoliko godina, ali ne dugo, ocenio je glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm.

On je za istraživačko-izdavački centar Demostat naveo da je Kosovo „već počelo da napreduje“ ka evropskim institucijama i ocenio da je „jasno da će početi da napreduje i prema međunarodnim institucijama“, što kako je dodao podržavaju SAD, Nemačka i EU, iako neke zemlje Unije još nisu priznale Kosovo.

„Uključivanje Kosova u UN, u evropske institucije, sasvim je moguće i bez Srbije. Ukoliko tako bude, Srbiju to stavlja u loš položaj jer neće odlučivati o najvažnijim stvarima. Moći će ili da se postigne neki sporazum ili će Kosovo krenuti mimo volje Srbije, što će biti loše za Srbiju i za Kosovo, trajaće dugo i biće tenzija“, naveo je Švarm.

Ocenio je da je „odavno prošao“ trenutak u kom su srpske vlasti trebalo da se opredele da li će na stranu EU ili Rusije.

„Srbija kao da se trudi da je niko ne shvati ozbiljno. Aleksandar Vučić se na svim važnim tačkama okliznuo. Govorite o evropskom putu Srbije, evropskim vrednostima, a istovremeno raspirujete putinofiliju kakve nema ni u Rusiji. Odnos prema Zapadu je pasivno agresivna politika. Govorite da se neće voditi politika iz Brisela, Zagreba, a onda vidite koliko je Vučić sretan kad se sastane sa bilo kojim državnikom iz Evrope“, naveo je urednik nedeljnika Vreme.

Švarm je ocenio i da bi se u slučaju da napravi jasan otklon od Rusije, vlast suočila sa protestima i padom podrške ali da to ne bi imalo trajne posledice.

„Vlast kontroliše skoro sve medije i preko njih bi mogla da utiče i na promenu javnog mnjenja Srbije. Uveren sam da bi korišćenjem medija ovaj režim mogao da promeni kritičnu masu javnog mnjenja da odjednom zauzme proevropski, a ne proruski stav“, rekao je Švarm.

Upitan da li će Srbija snositi jasne posledice ukoliko se ne uskladi sa sankcijama EU prema Rusiji, Švarm je rekao da ne veruje da će biti velikih posledica, ali i dodao da „sigurno neće biti ni napretka“.

„Srbija će nastaviti da kaska i zaostaje za drugim zemljama EU, ali će ostati i bez prijatelja na koje će moći da se osloni. Ako zaista bude poremećaja kad je u pitanju energetika, Srbija nema prijatelja. Ako struje bude malo, za Srbiju neće biti mesta da kupi jer će EU gledati da podmiri svoje članice, a onda i zemlje koje su jasno na evropskom putu“, naveo je Švarm.

Ocenio je da zvanični Beograd shvata da je politika vojne neutralnosti Srbije neodrživa.

„Ovde je sistematski vođena kampanja protiv NATO godinama, velika većina građana je protiv članstva u NATO, ali čak i ove vlasti shvataju koliko je to neodrživo, čak i oni shvataju koliko Srbija ne može da bude otok mimo NATO i Rusije. Ti veliki vojni savezi očekuju od Srbije neku vrstu predvidivosti, da se zna šta Srbija radi i šta su njeni ciljevi“, kazao je Švarm.