Struka kaže – zanemarivanje dece u domovima sistemski problem, a šta je rešenje?

Vesti 01. jul. 202109:53 > 10:0517 komentara
Podeli:

Potresne prizore stanja u kom se deca nalaze i uslova u kojima žive zatekli su istraživači Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom u sedam ustanova socijalne zaštite i opisali ih u izveštaju "Zaboravljena deca Srbije". Na sastanku Inicijative i Ministarstva rada dogovoreno je formiranje zajedničkog stručnog tima. Dragana Ćirić Milovanović iz ove organizacije kaže za N1 da su ministarstvu dostavili sve dokaze i fotografije, koje inače nisu objavljenje u ovom izveštaju, a da je sada na njima i ostalim nadležnim da pokrenu odgovarajuće postupke. Marija Petrović iz Centra za prava deteta naglašava da bi krajnji cilj trebalo da bude ukidanje ovakvih institucija za smeštaj dece.

Deca u metalnim krevecima nalik kavezima, zgrčena i veoma tankih udova, dete u kolicima naslonjeno na mekanu prečku, obmotanu samolepljivom trakom, deca koja se samopovređuju, udaraju se i plaču, nisu scene iz košmara, već realni stravični prizori zatečeni u sedam ustanova socijalne zaštite. „Ovo mesto je paklena rupa“ – tim rečima jedna od istraživačica opisuje ustanovu u kojoj su deca jedno vreme vršila nuždu u rupi u podu.

POVEZANE VESTI

A zbog čega su deca i mladi sa smetanjama u razvoju, osim na marginama društva, na samim marginama i institucija koje o njima moraju da brinu? Hoće li odgovorni za stravične vidove nasilja odgovarati?

Dragana Ćirić Milovanović iz organizacije koja je radila istraživanje navodi da su se njene koleginice prethodnog dana sastale s ministarkom Darijom Kisić Tepavčević, a da je predlog o osnivanju stručnog tima bio ministarkina ideja.

„Mi ćemo još razgovarati i videti način na koji možemo da uspostavimo saradnju s Ministarstvom. Jedna od mogućnosti je bila da naši istraživači idu zajedno sa inspektorima iz Ministarstva i da im ukažemo na to što smo videli. S obzirom da inspekcija ministarstva postoje ali gledaju stvari drugim očima, mi moramo da im ukažemo na šta mi mislimo kada govorimo o zlostavljanju i zanemarivanju“, rekla je Ćirić Milovanović.

Ona međutim, dodaje, da su inspektori ministarstva bili s njima u posetama ovim domovima.

„Mi smo u posete išli uz saglasnost Ministarstva i uz potpisan sporazum o saradnji, te mislim da je ona prva reakcija bila malo ishitrena i da ćemo sada zaista sesti i otvoreno razgovarati na ovu temu. Moguće da ministarka nije bila upoznata sa svim detaljima sporazuma, mi smo razgovarali juče i mislim da smo razjasnili nedoumice. Dokazi su u izveštaju, mi smo sve opisali, a kada je reč o poverljivim podacima, mi smo ministarstvu dostavili listu ustanova, u izveštaju nismo otkrivali nazive ustanova, ali će oni moći tačno da vide o kojoj ustanovi za koje stvari se govori. Mi imamo svoju dokumentaciju, iako fotografije nismo objavljivali, mi smo sve dokumentovali“, dodaje.

Izvor : N1

Kako je rekla, na ministarstvu i ostalim nadležnima je da pokrenu odgovarajuće postupke kako bi i sami uvideli kakva je situacija u ovim institucijama za smeštaj dece.

„Moram da naglasim, da mi ne govorimo o pojedinačnim slučajevima zlostavljanja, pojedinih slučajevima ima, ali mi o tome nismo govorili – mi smo ovde govorili o sistemskom zlostavljanju, o sistemu koji decu skladišti, dovodi u situaciju da ceo dan provode u krevetima, bez bilo kakvih aktivnosti. To samo po sebi predstavlja zlostavljanje i zanemarivanje, a ako trpe i bol, to se može okarakterisati i kao mučenje“, objasnila je Ćirić Milovanović.

Marija Petrović iz Centra za prava deteta kaže u Novom danu na N1 da je ona „za akcije koje izbegavaju međukorake“.

„Ukoliko ministarstvo želi da proveri, pozdravljam inicijativu da se oformi stručni tim. Ja lično imam puno poverenje u Inicijativu za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja je napisala izveštaj, jer ovo nije njihovo prvo istraživanje, oni pažljivo i prikupljaju i plasiraju podatke“, kazala je.

Stanje se prati od 2000-tih

Petrović objašnjava da se stanje u ovim institucijama prati od 2000-tih godina.

Izvor : N1

„Ako se sećate, ranih 2000-tih je izašao set fotografija o stanju ustanova u kojima borave i deca i odrasli. Nakon toga je država preduzela set aktivnosti kako na poboljšanju uslova u kojima borave, tako je bio i sprovođen veliki broj aktivnosti ka deistitucionalizaciji. I to je cilj svih aktivnosti – da ustanove za decu ne postoje, ali dok one postoje, mora se u njima obezbediti da deca imaju barem pristojne uslove za život“, naglasila je Petrović.

I ona ponavlja da niko ne govori da neki zaposleni zlostavlja decu jer je loš čovek, već da se radi o „smeštaju koji nije sa standardima 21. veka, i protiv koga se moramo svi zajedno boriti, na čelu s ministarstvom“.

„Rešenje za ove probleme je da deca budu smeštena u porodice ili u sredinama koje liče na porodice, manjeg obima, gde se toj deci može posvetiti puno pažnje… A ukoliko osobi treba višesatna medicinska nega, ona mora da bude smeštena u zdravstvenu ustanovu, a ne u socijalnu“, rekla je Petrović.

Dragana Ćirić Milovanović slaže se da instutucije ovakvog tipa treba da budu zatvorene.

„Međunarodni standardi kažu da je i smeštaj nalik porodici zapravo smeštaj u institucije, jer ni institucija nalik porodici ne može da odgovori na potrebe deteta. Pogrešno je i da ukoliko detetu treba 24-osatni nadzor, da mora biti u bolnici – ako nije akutno stanje, postoji pomoć u kući, ili druge vrste pomoći u okviru porodice“, pojašnjava Ćirić Milovanović.

kada je reč o zaštitniku građana, Ćirić Milovanović kaže da „oni dobro znaju kakva je situacija“.

„Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom je bila do skoro članica Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, mi smo u doprinos izveštajima uvek stavljali ove podatke, navodili svedočenja korisnika, ali to nije ušlo, ili nije u dovoljnoj meri ušlo u izveštaje ovog mehanizma. Mi smo zato istupili iz mehanizma za prevenciju torture, jer ne možemo da prihvatimo da jedan nezavisni meanizam ne uključuje ključne podatke iz ovih poseta“, rekla je gošća N1.

Ona takođe kaže da je, nakon izveštaja 2007. godine došlo do izvesnih pomaka.

„Tada je počelo sa deinstitucionalizacijom dece, ali je time mahom obuhvaćena deca bez teškoća u razvoju i zbog toga beležimo veliki porast procenata dece s potrebama u institucijama. Sada deca u institucijama čine 80 posto sve dece na rezidencijalnom smeštaju, što znači da oni ostaju u institucijama samo zbog poteškoća u razvoju. To znači da je deinstitucionalizacija moguća, samo to znači da je porodicama potrebno pružiti neophodnu podršku da bi mogli da zadrže svoju decu kod kuće ili da hraniteljima omogući da se o takvoj deci brinu na adekvatan način“, kazala je Ćirić Milovanović.

I to je, kaže, i preneto ministarki na sastanku.

„Ono što mi smatramo da treba odmah uraditi je prestati sa daljim infrastrukturnim ulaganjima u institucije, osim osnovnih stvari koje su neophodne da deca tao žive u pristojnim uslovima. Nikakva dalja ulaganja u jačanje infrastrukture nisu preporučljiva, već ta sredstva treba usmeriti ka razvijanju usluga koje će porodicama omogućiti da brinu o svojoj deci“, zaključila je.

Komentari

Vaš komentar