Stojanović: Omikron ne zahteva paniku, već oprez, Gligić – razviti nove vakcine

Vesti 29. nov. 202110:41 > 12:4315 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Profesor farmakologije Radan Stojanović kaže o novom omikron soju koronavirusa da ima 30 novih mutacija u odnosu na prethodni soj koje ne zahtevaju paniku, već oprez, kao i da treba pratiti te mutacije i blagovremeno reagovati, videti da li će se lakše širiti, da li će postati dominantan, kako će se vakcine ponašati prema njemu, a što se novih lekova protiv kovida tiče, smatra da ne bi trebalo da bude nekih problema kada je u pitanju ovaj soj, jer oni imaju mehanizam dejstva nezavistan od spajk proteina na kojem su se desile mutacije. "Sve to treba pažljivo pratiti i ne dizati paniku", ističe on. Virusološkinja Ana Gligić navodi da pojava ovog novog soja "apsolutno nije nešto neočekivano", kao i da je "ubeđena da će sve ove vakcine delovati i na mutante, ali u manjem procentu u odnosu na procente koje je naveo proizvođač" i dodaje da treba razviti nove verzije vakcine. "Očekujem da ćemo naredne vakcine primiti za poslednju mutaciju koja tada bude cirkulisala, jer da se vakcinišemo od virusa koji je praktično nestao, to nije dobro", ukazuje ona.

Radan Stojanović u Novom danu na TV N1 poručuje da vakcine ne mogu da zamene neodgovorno ponašanje, „nijedna vakcina nas neće spasiti, ako se ne ponašamo adekvatno u epidemijskom smislu“, podsetivši na brojne skupove koji se organizuju u poslednje vreme i na mnoge koji na njima ne nose maske.

Dodaje da „čitav zdravstveni sistem treba drugačije postaviti“.

„Povećati ranu detekciju PCR i antigenskih testova, jer ti skupi lekovi koji dolaze moraju da se daju u prvih pet dana bolesti… Lekovi će se davati kod onih sa blagim do srednjim oblikom bolesti, sa bar jednim faktorom rizika da bolest pređe u teški oblik. Ključno je rano testiranje za efikasnost ovih skupih lekova“, navodi on.

Gligić: Može li se koronavirus preneti putem hrane?

Gligić ukazuje da „virus slabi, gubi svoju moć, jer je na neprirodnoj podlozi, jer čovek nije njegova prirodna podloga, gubi moć adaptacije“.

„Iskustva nam govore da ovaj virus mora doći do te faze da oslabi, da se više neće prenositi sa čoveka na čoveka. Međutim, meni se čini da on s vremena na vreme dobija moć, ali ne znam odakle, kao da se regeneriše. Moramo znati gde taj virus sve cirkuliše oko nas“, kaže Gligić i dodaje da „nismo razmišljali da li se ovaj virus prenosi hranom“.

Navodi da se živina mora vakcinisati protiv koronavirusa, i da se pilići imunizuju pri izleganju prvog dana, a koke nosilje primaJU četiri puta vakcinu dok se ne iscrpi njihova mogućnost nošenja.

Izvor : N1

„Vakcinišu se živim virusom, ali je atenuiran (oslabljen), da li je moguće da se taj atenuiran, ali živ virus, kad uđe u koke nosilje i piliće on tu razmnožava?! Da li sa neadekvatnim manipulisanjem te vrste hrane mi unosimo deo virusa“, pita ona.

Stojanović podseća da postoje dve struje među stručnjacima o budućoj situaciji sa virusom: jedan je pravac da će virus uništiti sam sebe, a drugi da će ostati u nekoj vrsti kohabitacije sa ljudima, „skloniji sam ovom drugom scenariju“.

„Od naše borbe zavisi kada ćemo ovaj virus pretvoriti u prijatelja“, dodaje profesor.

Gligić smatra da se korone nećemo rešiti, „ona je u divljini, ali moramo naći načina da živimo sa njom ali da nam ne pravi probleme, to možemo vakcinacijom i održavanjem imunog potencijala stanovništva“.

„Ako je mutacija nastala u prirodi, onda se nje nećemo rešiti još dugo. Ali, ako je ova mutanta nastala zato što je prešla na čoveka, onda nam je budućnost mnogo bolja i ona će se vremenom izgubiti“, navodi Gligić.

Stojanović: Ne treba ići tako često na bustovanje

Stojanović kaže da će biti tri do četiri meseca potrebno da se adaptiraju vakcine i lekovi, kao i da će verovatno postojati potreba za bustovanjem, „ali ne treba na to ići tako često“.

„Kada pričamo o efikasnosti vakcina moramo da vidimo šta želimo – da se ljudi ne razboljevaju ili ako se razbole da ne budu teške kliničke slike ili smrt. Ako uspemo ovo drugo, onda je i to veliki uspeh. I da to bude kriterijum za davanje naredne doze, a ne pad antitela. Budućnost je u praćenju mutanti, prilagođavanju vakcina i strogom poštovanju mera“, ukazuje Stojanović.

Izvor : N1

Gligić, komentarišući skepsu prema vakcinaciji mnogih ne samo kod nas, nego i u svetu, ističe da se ne smeju menjati protokoli, kao što se to dešavalo sve vreme, sa različitim preporukama kada da se primi vakcina.

Povezane vesti

„Gubi se autoritet stalnom promenom protokola. Nemamo podataka da kažemo koliko traje imunitet posle prve i druge doze, mi merimo samo jedan deo humoralnih antitela, a najvažnija neutrališuća vrlo su komplikovana za testiranje“, navodi ona i dodaje da nam fale još mnogi podaci da bi mogli da sklopimo precizniju sliku.

„Slagalica znanja je poluprazna“, ocenjuje ona.

Na pitanje zašto je slab odziv mladih između 18 i 30 godina za vakcinaciju, Stojanović kaže da „mladi vide da su lekari Kriznog štaba samo njegov dekor i da ključne odluke donose laici, i to kod njih izaziva revolt“.

A upitan da li treba vakcinisati decu, Radan Stojanović kaže da vakcine jesu odobrene za decu, „ali to ne znači da svako dete treba da bude vakcinisano, moramo da budemo racionalni, prvo treba da se pozabavimo vakcinacijom odraslih ljudi, deca će doći na red. Kad postignemo visok procenat odlraslih vakcinisanih, onda možemo polako da vakcinišemo decu. Za masovnu vakcinaciju male dece treba sačekati“.

„Uvek se sa predostrožnošću pristupa vakcinaciji dece, ona su fundament države“, ističe Ana Gligić.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar