Štap, štap, pa šargarepa: Pomaže li fazni ulazak u EU, šta Srbija „čuva u fioci“

Vesti 21. maj. 202219:0728 komentara
Podeli:

Uprkos tome što evropski političari predlažu nove, brže načine za ulazak Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i uprkos tome što pozitivni signali stižu i iz samog Brisela, prihvatanje novih zemalja članica neće ići baš tako brzo, ocenjuju eksperti. Misle da takozvano "fazno" pristupanje, o kojem je u Beogradu govorio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, može da pokrene reforme i pomogne građanima. A da li je i šta Srbija spremna da ponudi zauzvrat?

Dan Evrope bi ove godine, simbolično, mogao da bude i dan neke nove Evropske unije. Mogao bi, ako bi ideja francuskog predsednika koju je tog dana izgovorio u Strazburu postala stvarnost. Rekao je Emanuel Makron da se zalaže za novu „političku evropsku zajednicu“ što se videlo kao prečica za Zapadni Balkan na putu do Evropske unije.

POVEZANE VESTI

„Želimo da ukažemo na konkretne benefite za sve građane Srbije i za sve naše partnere u regionu i to znači da će integracija moći da se odvija tokom procesa pregovaranja o pristupanju Evropskoj uniji nego da se čeka dok taj proces bude u potpunosti završen“, kazao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u Beogradu 19. maja.

O konceptu "faznog ulaska" u Uniju mesecima već govori beogradski Centar za evropske politike. A sad je, kažu, konačno i prilika da se zaključana politička volja otključa. I u regionu i u celoj Uniji.

"Ovaj pristup je ideja da se, s jedne strane, davanjem tih postepenih koristi i pre momenta članstva da se i politički podstaknu reforme, ali i da se pomogne građanima da se zaista pomogne i socioekonomski razvoj u regionu i da se smanji to naše zaostajanje za EU", smatra Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

Međutim, taj ubrzan ulazak neće biti baš tako brz, upozoravaju iz ISAC Fonda.

"Nisam siguran da će to već sada biti definisano, odnosno, potrebno je mnogo rada da bi jedan takav okvir bio uspostavljen, osim u slučaju da nemaju već nešto konkretno u fioci pa je to već dogovoreno na određeni način i na drugim telima", kaže Igor Novaković iz ISAC Fonda.

Možda se gleda ima li i Srbija nešto u fioci što bi u ovom političkom trenutku mogla da ponudi zauzvrat? I da li je to usklađivanje sa sankcijama koje je Unija uvela Belorusiji zbog umešanosti u invaziju Rusije na Ukrajinu. Upravo sa jednom takvom deklaracijom Srbija se usaglasila, nekoliko dana pred dolazak Šarla Mišela u Beograd.

"Tako da ja mislim da Srbija ustvari pokazuje da je spremna da se usaglasi sa svim onim elementima koji se tiču spoljnopolitičkog pristupa EU prema Rusiji, osim onih najtvrđih sankcija. I to je nešto što Srbija u ovom momentu daje", kaže Novaković.

Imamo mi čak 23 deklaracije, podseća predsednik države i naglašava da se ni u jednoj nismo usmerili protiv Rusije.

"Mnogo je zahteva, mi imamo mnogo potreba, moj posao kao predsednika je da brinem o Srbiji, ne da brinem o EU, brinućemo i o EU kad postanemo njen član i mnogo nam je važno da imamo dobar odnos i da se nalazimo na evropskom putu", naglasio je Vučić.

Nalazićemo se ako to zaslužimo, naglašava programska direktorka Centra za evropske politike.

Uprkos dobroj volji iz Brisela, neke zadatke ipak moramo da rešimo, podseća ona.

"Ideja je da se pruži svim tim zemljama podjednaka šansa, a oni koji budu sprovodili reforme, koji budu pokazali da pripadaju EU po svojim vrednostima i po reformama i u svakom smislu, oni će napredovati", naglašava Milena Lazarević.

Komentari

Vaš komentar