Šta se može kad se građani slože – veliki podvizi „malih“ ljudi

Vesti 28. feb. 202119:54 > 20:0110 komentara
Podeli:

Vlast je odustajala od svojih ideja nekoliko puta. Za to su zaslužni građani, jer pod njihovim pritiskom na primer Prirodnjački muzej, neće biti izmešten, Studentska poliklinika neće biti ugašena, a studenti su uprkos epidemiji koronavirusa ostali u svojim domovima i dobili ispitni rok više. Deluje da građani mogu lako ostati bez bitnih spomenika, potreba ili prava, ako im vlast nije konstantno na oku.

Branili su građani predratne i posleratne kuće, vrtiće, drveće, reke, parkove, tvrđavu, trolu, mesto u studentskom domu, polikliniku, muzej. Pismima, peticijama i protestima ponekad uspešno, češće ne – uspevali su da naprave velike podvige, „malih“ ljudi. Poslednji kažu nema izmeštanja Prirodnjačkog muzeja i nema ukidanja studentskih poliklinika, a studenti su je branili pripremljeni.

Povezane vesti

„Ovo nije predstavljalo slučajnost, ovo je predstavljalo neku jasnu strategiju. Jer ste imali smisleno rešenje, pravno relevantno rešenje, koje je reklo da studentska poliklinika mora da ostane i bude na usluzi studentima. Imali smo uporednu analizu. Imali smo nešto što predstavlja praktičnu analizu, gde smo se konsultovali sa stručnjacima, sa lekarima“, kaže Nikola Arsenić.

Akcija građana vratila je trolu 28 na ulice Beograda, u julu prošle godine, osam meseci nakon ukidanja te linije. Potpisivala se peticija, građani su osnovali udruženje. Insistirali su na saobraćajnoj studiji koje nije bilo.

„Mi smo non stop išli na argumente. Tražili da se uradi studija. Mi smo posle osam meseci borbe doterali da Saobraćajni fakultet stupi tu kao medijator i da se uradi ta studija i analiza i pokazalo se da je ta linija stvarno potrebna“, kaže Davor Stupar.

Tražili su od opštine Zvezdara, da prisustvuju sednici Skupštine i da to bude na dnevnom redu.

„Taj dopis da to treba biti na dnevnom redu je nestao iako je bio tamo, pa je bio problem sa tim. A onda kada su građani ipak došli da prisustvuju sednici, blokirao ih je kordon nepoznatih ljudi koji su imali oznake SNS-a“, kaže Stupar.

U julu prošle godine hiljade studenata izašlo je na ulice zbog najave da će iz epidemioloških razloga morati da napuste svoje studentske domove. Studenti iz svojih domova krenuli su ka Narodnoj skupštini, što je bila tačka susreta.

„Bila je neka neverovatna energija koja je rekla da prosto mora doći do epiloga koji kaže da će studenti ostati u domovima. i meni se čini da postoji strah od energije studenata od samog početka, da postoji strah ako studenti povedu“, kaže Arsenić.

Volja je neophodan faktor, ali ne i dovoljan. Naši sagovornici ističu da je za njihov uspeh presudna bila istrajnost.

„Svi su pokazali istrajnost i sto puta ponavljam solidarnost, jer kada se udruže organizacije i od početka ponavljam nije ovo pobeda organizacije ispred koje sam ja stao, ovo je pobeda svih ljudi“, kaže Arsenić.

„Bilo je mnogo volje, i upornosti. Mi smo bili spremni, što bi se pesnički reklo, da se ćeramo koliko god bude trebalo. Mi smo baš bili spremni na dugoročnu borbu, ali smo se trudili da sve predstavimo strateški, ja mislim da je ključ u svemu strategija“, navodi Stupar.

Učenici Filološke gimnazije u Beogradu organizovali su pre dve godine protest „Pravda za Pavla“ zbog hapšenja njihovog drugara vezi sa protestima „1 od 5 miliona“ i upadom u zgradu RTS. Na društvenim mrežama najviše je bilo onih poput „klinci su održali lekciju“.

Komentari

Vaš komentar