Šta je najteži deo sastanka za Vučića u Berlinu

Vesti 04. maj 202218:27 > 19:29
Podeli:

Najteži deo sastanka u Berlinu za predsednika Srbije je onaj koji se odnosi na jasnije opredeljivanje prema ratu u Ukrajini, smatraju sagovornici N1. Očekuju i da nemački kancelar nastavi procese koje je započela Angela Merkel na zapadnom Balkanu ali i restartovanje dijaloga Beograda i Prištine.

Momenat ličnog procenjivanja u susretu Vučić-Šolc nije beznačajan, posebno kada je u pitanju srpski predsednik, smatra nekadašnji ambasador Srbije u Berlinu.

„U prvom kontaktu će i jedan i drugi sagovornik pokušati da procene drugoga partnera. Koliko je sposoban, koliko je orijentisan prema ovom ili onom pitanju, i mislim da će to biti i te kako značajno“, kaže Ivo Visković, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj.

Povezane vesti

Vučić je svoju prvu procenu kancelara dao za nemačke medije. Kaže upoznao ga je 2016. i bio je „jedan od retkih“ koji su ga „pažljivo saslušali“.

„Veoma smo mu zahvalni što je istakao države bivše Jugoslavije u vezi s mogućim pristupanjem EU. Čak je i ponašanje EU prema tim državama opisao kao neprihvatljivo. Ja to shvatam veoma ozbiljno i to nam daje nadu“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Šolc je hladan, racionalan, ume sa brojevima, razume zavisnost od ruskog gasa, zbog čega je neretko i predmet kritika u Nemačkoj – tako ga opisuje novinar Nemanja Rujević.

„Sigurno će imati razumevanja da Srbija ne može bez ruskog gasa, bar u ovom trenutku. Ali, načelna poruka jeste ne može da se sedi na dve stolice. Samo treba da vidimo šta to tačno znači“, ocenjuje Rujević.

Sankcije prema Rusiji vidi kao švedski sto u kojem neko ipak vodi računa šta je moguće uzeti. To je kaže ipak širok prostor za Srbiju.

„Nikad niko nije rekao niti će ja mislim reći ‘morate sve ove sankcije da primenite jedan kroz jedan. Postoje oni niži stupnjevi gde su pogođeni pojedinci, recimo oligarsi“, dodaje Rujević.

Decidnije opredeljivanje prema Rusiji će za srpskog predsednika biti najteža tema, smatra Visković.

„Nikom u politici, a ni njemu nije lako da se suprotstavi tolikom broju ljudi unutar javnog mnjenja. Međutim uvek se postavlja pitanje da li je i on, odnosno mediji koji su njemu naklonjeni, tome doprineo. I verujem da će to u ovom trenutku za njega biti najteži deo posla“, naglašava Visković.

Vučić za Nemačke medije objašnjava da se Srbija slaže sa Evropskom unijom oko prirode sukoba u Ukrajini i dodaje.

„Mi smo decenijama bili žrtve sankcija i ne verujemo u politiku sankcija. Među zemljama EU i dalje se vode rasprave, na primer o embargu na naftu ili gas. Mi imamo svoje interese. I mi još nismo deo EU. Nažalost“, saopštio je Vučić.

Da je samo do Šolca evropski put bi možda bio brži ali je za sada neizvesan. Igra štapa i šargarepe je ostala bez šargarepe smatraju analitičari.

A šta će biti na meniju možda bude jasnije posle neformalne večere srpskog predsednika, kosovskog premijera, evopskog predstavnika za dijalog.

„Moguće da se izvrši određeni pritisak da se taj dijalog restartuje jer do sada, nakon nekoliko susreta Vučića i Kurtija, videli smo da dijalog među njima nije baš moguć“, napominje Isak Vorgučić, direktor RTV KIM.