Srbiji trojke od Evropske komisije, šta će o klasterima odlučiti članice EU?

Vesti 20. okt. 202119:123 komentara
Podeli:

Evropska komisija u godišnjem izveštaju o napretku Srbije ka EU integracijama zabeležila je napredak i ograničeni napredak u skoro svim oblastima. Posebno su pohvaljeni ekonomski potezi tokom pandemije i upravljanje migrantskim tokovima. Međutim, primedbe na trenutnu situaciju u oblasti borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, domaćeg procesurianja ratnih zločina i slobode izražavanja i medija u izveštaju su brojne a ocene, ustvari, nisu ništa bolje nego prošle godine.

Pročitajte još:

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u prethodnoj godini nešto je bolji nego ranijih godina, utoliko da se notira ograničeni napredak u skoro svim oblastima i obnovljena posvećenost reformama. Ocene pripremljenosti su, međutim, ostale iste i vrte se oko trojke, analizirao je portal European Western Balkans.

„Srbija je sedam godina u pregovorima i ne vidim kako možemo da se oduševljavamo trojkama… Naš pomak je minimalan“, kaže Vladimir Međak, predsednik Evropskog pokreta u Beogradu.

Tako, iako se pozdravlja usvajanje kodeksa ponašanja u parlamentu i izrada medijske strategije, kroz ceo izveštaj ističe se da novinare i neistomišljenike napadaju i sa skupštinske govornice i u javnom prostoru. Napada i pritisaka je 2020. bilo više nego prethodne godine, piše.

Tolerišu se i govor mržnje i zapaljiv govor, kampanje blaćenja protivnika, a regulatorna tela ili tužilaštvo retko reaguju, stoji u izveštaju. Izražava se zabrinutost zbog koncentracije medijskog tržišta u slučaju Telekom.

Slično je i sa reformom pravosuđa – prema izveštaju, Srbija je preuzela korake da finalizira proceduru, ali ističu se pritisci na pravosuđe i tužilaštvo.

U Evropskoj komisiji su zabrinuti što visoki državni zvaničnici i predstavnici Vlade, umesto policije i tužilaštva, komentarišu istage koje su u toku i iznose u javnost poverljive podatke iz istraga protiv organizovanog kriminala.

„Notirani su pomaci u smislu rada na izmenama Ustava, ali očigledno je da praksa u stvarnosti umnogome odudara od onoga što bi trebalo da bude ideal nekakvog ponašanja kada je u pitanju nezavisnost sudstva“, kaže Srđan Majstorović iz Centra za Evropsku politiku.

Evropska komisija preopručuje otvaranja dva klastera koji se tiču konkurentnosti i inkluzivnog rasta i zelene agende jer je Srbija ispunila norme za to. Odluka je ipak na članicama Evropske unije koje gledaju i izveštaje drugih organizacija, a oni su negativni.

„Članice će to gledati. E sad, da li će članice da puste državu da napreduje dalje u nadi da će se nešto reformisati, to je takođe poznat pristup EU“, kaže Vladimir Međak, predsednik Evropskog pokreta u Beogradu.

Kakva god da bude odluka Evropske unije o otvaranju klastera, jasno je da ipak dve stvari ostaju ključne za dalje evrointegracije – napredak u vladavini prava i normalizacija odnosa sa Prištinom.

Komentari

Vaš komentar