Srbija u EU za sedam godina – realan scenario ili neutemeljen optimizam?

Vesti 26. jun 202219:06 > 19:49137 komentara
Podeli:

Može li Srbija u Evropsku uniju za sedam godina? Za ministarku Jadranku Joksimović to nije pitanje, već realan scenario. Međutim, da li je zaista ili je reč o još jednoj licitaciji datumima? Eksperti na tom polju kažu - ministarkin optimizam je neutemeljen jer, mnogo je posla ostalo, a situacija u Ukrajini sve dodatno komplikuje, kao i činjenica da je Srbija "izolovano ostrvo" po pitanju uvođenja sankcija Rusiji.

Možda je, prema poslednjim istraživanjima, entuzijazam građana za evrointegracije na istorijskom minimumu, ali ga ministarki, koja taj proces vodi, ne manjka.

POVEZANE VESTI

Sigurna je da je članstvo Srbije u EU izvesno, samo je pitanje vremena, okolnosti i naše spremnosti.

„Zaista računam da u narednih pet do sedam, deset godina, ja mislim da je pet do sedam realnije, da mi možemo da računamo na članstvo. I naravno, to zahteva od nas ogroman angažman, to zahteva od nas svih da mnoge stvari uradimo“, izjavila je ministarka za evrointegracije Jadranka Joksimović.

Sa druge strane, predsednik kaže da je realista.

„Ali Jadranka svakako dobro zna odnose u Evropskoj uniji. Zavisi od političke situacije, zavisi od geopolitičke situacije pre svega. Verovatno to ona zna bolje nego ja, ne znam. Ja nisam takav optimista“, izjavio je Aleksandar Vučić.

Uslovi su jasno zacrtani još mnogo ranije. 2014. su počeli pristupni pregovori, a mnogi i dalje čekaju da budu sprovedeni, podseća izvršni direktor Instituta za evropske poslove.

„Teoretski gledano i kad upišete fakultet, potrebno vam je četiri godine da ga završite, ali ako niste položili nijedan ispit, ni osam, dvanaest, niti 30 godina vam neće biti dovoljno. Srbija se na isti način ponaša u evropskim integracijama“, kaže Naim Leo Beširi sa Instituta za evropske poslove.

Ocenjuje Beširi – za poslednjih deset godina vladajuća većina je kontrolisala sve poluge moći, ali nije uspela da sprovede minimalne reforme potrebne za članstvo.

„Ključne, u oblastima borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala, nezavisnog sudstva, slobode medija, okupljanja ljudi, ali i druga pitanja, kao što su javne nabavke, kao što su usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom, odbrambenom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Srbija u svim tim oblastima zaista loše pokazuje rezultate“, dodaje Naim Leo Beširi.

Srbija ne da ne skida tačke sa dnevnog reda u pregovorima, nego postavlja nove, kao što je pitanje uvođenja sankcija Rusiji, smatra član Glavnog odbora Evropskog pokreta Vladimir Međak i dodaje – vlast bi mogla za početak da prestane da razvija proruski narativ, pa onda da priča o EU.

„Možemo mi da se upinjemo, koliko god hoćemo, da mi pričamo da smo neutralni – nismo. Što je još Čerčil rekao – slobodno ti budi neutralan, samo budi neutralan na pravoj strani“, rekao je Međak.

Uniji jeste u interesu da zemlje Zapadnog Balkana privuče sebi što je više moguće, ali bez usklađivanja spoljne politike nema ulaska ni u najavljenu evropsku političku zajednicu, podvlači Međak.

Napominje – o otvaranju novih pregovaračkih klastera ne odlučuju samo Nemačka i Francuska, već i baltičke zemlje, kojima se preti iz Rusije.

Komentari

Vaš komentar