Srbija najgora u medijskim slobodama – Bodrožić se pita ko će sad da nam pomogne

Vesti 03. maj. 202218:28 > 18:327 komentara
Podeli:
novinari
Izvor: Pixabay

Predsednik NUNS Željko Bodrožić izjavio je da ga ne čudi izveštaj Reportera bez granica o medijskim slobodama, prema kojem je Srbija najgora od zemalja bivše Jugoslavije. "Mi smo odavno u tom glibu, odavno smo zaglavljeni i nismo uspeli tri i više decenije višestranačja da uspostavimo norme koje bi se poštovale. I dok smo mi malo napred, a više unazad išli, svet se razvijao i sada kada hoćemo da postanemo ozbiljna zemlja, članica EU, svet je podivljao", rekao je Bodrožić.

On naglašava da naš slučaj nije usamljen, te da su i u nekim članicama EU označeni na poslednjem indeksiranju Reportera bez granica veoma loše, počev od Mađarske, Poljske, Slovenije. „To sve obeshrabruje nas koji se svih ovih godina borimo za slobodu izražavanja, za normalne i bezbedne uslove za rad novinara, jer ko će sada, u ovom haosu nama da pomogne i pritisne spolja ovu vlast koja samo deklarativno želi u EU i deklarativno se zalaže za medijske slobode, ispunjava te norme koje su pred nama postavljene u legislativi, ali primena je i dalje očajna“, rekao je predsednik NUNS-a.

Povezane vesti

Podsećamo, dvadeseti globalni izveštaj o indeksu medijskih sloboda koji objavljuje organizacija Reporteri bez granica, ukazuje na sve veću polarizaciju, koja izaziva i haos u informisanju – podeljena je medijska sfera, što dodatno podstiče podele među državama, a druga je globalna politička polarizacija. U takvim okolnostima, medijske slobode su ugrožene, a Srbija je, iako napredovala po indeksu medijskih sloboda, i dalje najgore pozicionirana u regionu.

Bodrožić je u Danu uživo na pitanje o tome kako objašnjava napredak Srbije od 14 mesta na toj listi u poređenju sa prethodnim izveštajem rekao da se poslednje dve-tri godine kod izveštaja međunarodnih organizacija javlja to da dobijamo poene na osnovu unapređenja zakona koji se tiču medijskih poilitika, a sada je to moguće i zbog "šminkanja uslova pred izbore".

On je naglasio da što se medijskih sloboda tiče, male promene mogu da izazovu velike skokove ili spuštanja na listi, ali je dodao da su sve zemlje ex-YU daleko od medijskih sloboda. Čak i Hrvatska, koja po rangiranju nije problematična daleko je od ideala koji su svi očekivali ulaskom te zemlje u EU, kaže.

Komentarišući podatke iz izveptaja da su mediji polarizovani, a bezbednost novinara dodatnoi ugrožena i pretnjama na društvenim mrežama, on je istakao da je problem što kod nas počinioci ne budu otkriveni. "Sada već postoji i problem u nekažnjivosti krivičnih dela prema novinarima. Mi imamo veliki broj prijavljenih napada i upućenih pretnji, društvene mreže omogućile su mnogima da se raspojasaju u javnom prostoru, ali njihova inicijacija dolazi od političara", rekao je Bodrožić.

On je naglasio da se to pogoršava u periodima kriza i turbulencija, mada mi živimo u nekoj vrsti predizborne kampanje otkad je SNS na vlasti. "Sa porastom tenzija u političkom životu raste i broj pretnji i napada", rekao je Bodrožić i ocenio da "ljudi podivlaju nakon sinhronizovanih napada režimskih medija i državnih funkcionera"

Ističe da je razumljivo da su krivi ti ljudi koji vrše napade i pretnje, ali dodaje da oni ne bi bili takvi da ne postoji ambijent u kom se "hrane mržnjom" i dobijaju "sulude konstrukcije o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima".

Mnogi se, dodaje, zbog nekažnjivosti i osile. "Da postoji kaznena politika, mnogi bi se zapitali pre nego što napišu prvu slovo", kaže.

Bodrožić ukazuje i na disproporciju u procesuiranju pretnji upućenik predseniku Vučiću i njegovoj porodici i sa druge strane - na novinare.

"Tužilaštvo, policija i sud su mnogo efikasniji u slučaju pretenji predsedniku dok je situacija po nas porazna - mali broj slučajeva dobije sudski epilog, a u mnogim slučajevima se sve završi zbog banalnih stvari - tužilaštvo kao da traži razlog da ne uđe u postupak, izgovor je da nisu pretnje upućene direktno...", naglasio je on.

Predsednik NINS-a upozorava i na novi problem sa nekažnjivosti krivičnih dela koji se povećao sa ratom u Ukrajini, budući da se povećao broj pretnji i napada na novinare čiji su akteri zaljubljenici u Vladimira Putina. "Sa ratom i oni su dobii na agresiji i svakodnevno stižu pretnje novinarima koji samo pišu šta se dešava u Ukrajini i koji donekle jesu stali uz napaćeni ukrajnski narod", kaže.

Bodrožić je ukazao i na problem da novinari ne prijavljuju sve pretnje koje dobiju i da možemo pomnožiti sa pet do 10 puta sadašnje registrovane brojke o napadima.

Kaže i da građani moraju da se bore za slobodne medije jer im je to garantovano pravo i da moraju da zaštite svoje glasnike jer su oni drgocenost svakog društva i brane javni interes.

Mađutim, problem je percepcija građana o medijima i oni bi na pitanje ko su novinari u Srbiji nabrojali "šarlatane sa šarenih televizija". "Oni doživljavaju sve novinare tako", rekao je Bodrožić i istakao da se postavlja "pitanje da li su ovi sa druge strane uopšte novinari ili ogoljeni propagandisti koji na dnevnom nivou smišljaju ne sama hvalospeve na račun vlasti već i gadosti na račun svih oponeneta režima".

Komentarisao je i činjenicu da je materijalni položaj novinar u izveštaju kod Srbije obeležen crvenim.

"Veoma je loš položaj. Samo izabrane novinare imate koji primaju bolje plate, a većina sastavlja kraj s krajem. Mnogi su ispod granice siromaštva", dodaje.

Komentari

Vaš komentar