Srbija i Haški tribunal: Pravna tumačenja kao kamen spoticanja

Vesti 21. apr. 202120:07
Podeli:

Pravna tumačenja ponovo su kamen spoticanja između suda za ratne zločine u Hagu i vlasti u Srbiji. Mehanizam krivičnih sudova ponovo će prijaviti Srbiju Savetu bezbednosti UN - zbog odbijanja da sarađuje sa tim sudom. Beogad, s druge strane, ponavlja tumačenje svog Višeg suda - da to nije istina. Ali to nije jedino neslaganje dve strane.

U Haškom sudu nezadovoljni su stalnim odbijanjem Srbije da postupi po nalogu suda i u Hag isporuči Vjericu Radetu i Petra Jojića, dvoje pripadnika Srpske radikalne stranke optuženih da su vršili pritisak na svedoke u procesu koji je u Tribunalu za bivšu Jugoslaviju vođen protiv Vojislava Šešelja.

Povezane vesti:

Srbija ih definitivno neće isporučiti i to ponavlja od 2015. godine, pozivajući se na odluku Višeg suda u Beogradu – da nema takvu obavezu kada su u pitanju optužbe za nepoštovanje suda.

Vlasti u Beogradu citiraju zakon o saradnji sa tim sudom, ali i statut samog Tribunala, koji u članovima od 2. do 5. podrazumeva nadležnost tog međunarodnog suda samo za najteža krivična dela – teške povrede Ženevskih konvencija, kršenje zakona i običaja ratovanja, genocid i zločine protiv čovečnosti.

U Tribunalu insistiraju da imaju nadležnost da traže hapšenje i procesuiranje i odgovornih za ometanje pravde. Odbacuju ideju da im se sudi u Srbiji, navodeći da na to ne pristaju ključni svedoci, koji u tom slučaju ne bi svedočili protiv dvoje pripadnika Srpske radikalne stranke.

„Član 28. statuta Mehanizma nalaže da države moraju ispunjavati obaveze prema Mehanizmu, to jest naloge bilo sudije pojedinca bilo pretresnog veća, a pravilo osam nalaže da ako se veće ili sudija pojedinac uvere da država nije ispunila obaveze, da o tome obaveste predsednika suda koji dalje postupa“, rekla je Helena Eglston, portparolka Mehanizma za međunarodne krivične sudove, naslednika Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.

Haški sud prijaviće Srbiju Savetu bezbednosti zbog dvoje radikala ali to neće biti prvi put. Žalili su se i ranije ali bez posebnog rezultata, jer izostaje mehanizam prisile, koji je ranijih decenija protiv Srbije često korišćen u sličnim situacijama.

Međutim ovo nije jedina tačka sporenja Srbije i Tribunala koji se lagano gasi. Srbija je više puta pozivala Hag da omogući osuđenicima da kaznu izdržavaju i u Srbiji.

U polemiku se ukljucio i predseadnik Srbije tvrdeći da najmanje pet osuđenika ispunjava uslove za to, ali da iz Haga ili nema odgovora ili on bude negativan.

Međutim u izveštaju generalnog sekretara UN iz 1993. koji je usvojen i potom potvrđen rezolucijom Saveta bezbednosti 827, kojom je i osnovan Tribunal, navodi se da osuđenici ne bi trebalo da služe kaznu u državama bivše Jugoslavije.

„Izvršavanje kazni za osobe osuđene od strane suda za bivšu Jugoslaviju ili sada Mehanizma je regulisano članom 25. statuta, koji kaže da predsednik Mehanizma određuje državu u kojoj će osuđena osoba služiti kaznu, a sa liste zemalja koje su potpisale sporazum o izvršenju kazne sa UN“, kaže Eglston i dodaje da Srbija nema takav sporazum.

U pritvorskoj jedinici u Hagu trenutno se nalaze dva zatvorenika.

Prvi je Radovan Karadžić, koji čeka odluku o lokaciji na kojoj će služiti kaznu nakon pravosnažne presude kojom je osuđen na doživotni zatvor i koja je konačno u finalnoj fazi.

Drugi je Sreten Lukić, osuđen inicijalno na 20 godina zatvora zbog zločina nad Albancima na Kosovu, a koji je vraćen iz poljskog zatvora u kome je odslužio 15 godina, maksimum koji dozvoljava zakon te zemlje. Odluka o nastavku odsluženja kazne ili puštanja na prevremenu slobodu i dalje se čeka.

Komentari

Vaš komentar