Slavković: Vučić se nije obraćao UN, nego srpskoj javnosti pred svetom

Vesti 25. sep 202210:5925 komentara
Izvor: N1

Novinar nedeljnika NIN Stefan Slavković izjavio je u Novom danu da se predsednik Aleksandar Vučić u govoru u UN "nije obraćao UN, niti liderima, nego srpskoj javnosti pred svetom". "Premda je on kao političar neko ko mislim da se spremao praktično od '93, '94 da ga ceo svet sluša, dospeo u tu priliku, ali je iskoristio da se obrati prosečnom srpskom glasaču", kaže.

Govoreći o tekstu u nedeljniku NIN o slučaju Aleksandra Obradovića, kaže da tekst u suštini vrača na taj period od pre tri godine.

„I govori da je nažalost danas dovoljno biti savestan radnik i savestan građanin i skrenuti pažnju na različite malverzacije u firmi u kojoj radite koja je sticajem okolnosti državna i da prođete kroz kafkijanski proces, gde tri godine kasnije vlast pokušava da zamulja istinu da ne bude jasno ko je tu kriv, ko je heroj… U iole normalnijim okolnostima, Obradović bi bio slavljen kao heroj, naročito u jednoj tranzicionoj državi, kakva je Srbija, koja je vrlo podložna korupciji. Međutim, s obzirom na to ko je sve bio upleten u te malverzacije, tri godine kasnije, stvari i dalje nisu crno-bele, a trebalo bi da budu i jesu od prvog dana. Mislim da afera Krušik jeste zaboravljena, nažalost“, kaže.

Država i vlast su Obradovića, kaže Slavković, nekako skrajnule.

„Pokušale od njega da naprave špijuna, tajnog agenta, moj je dojam da ga je i javnost nekako zaboravila, što je jedan deo objašnjenja zašto se između ostalog i on povukao. Naša javnost je vrlo senzibilisana na brze promene pažnje i promene fokusa, što naravno olakšava u velikoj meri manipulaciju njome, a kad imate kamen u cipeli državi kakv je Obradović, i njega uspe da spinuje i zaboravi, onda to pokazuje koliko smo kao društvo oguglali na to da razlikujemo šta je važno, a šta ne“, kaže.

Kaže da je vest o potpisivanju sporazuma sa ruskim MSP iznenadila, jer je „Vućić taj koji govori da u sukobima velikih mali treba da ćute“.

„To veoma često pominje u kontekstu rata u Ukrajini, a onda se desi ovaj sporazum“, kaže.

Mišljenja je da se Vučić nije obraćao UN, niti liderima, nego „srpskoj javnosti pred svetom“.

„Premda je on kao političar neko ko mislim da se spremao praktično od ’93, ’94 da ga ceo svet sluša, dospeo u tu priliku, ali je iskoristio da se obrati prosečnom srpskom glasaču. Sporazum se nekako uklapa u tu vrstu namere gde je mislim bilo važni pokazati da mi ne hajemo previše za zapad, da smo štaviše spremni da usred Njujorka potpišemo sporazum sa zemljom koja je izvršila agresiju na drugu zemlju. Postoje priče da će RT da otvori redakciju u Srbiji, nije nemoguće da Srbija postane na neki način evropski prozor u ruski svet, neka vrsta ispostave ruskih interesa u Evropi“, kaže Slavković.

Pročitajte još

Osvrnuo se i na sednicu parlamenta o Kosovu i Metohiji.

„Sama sednica parlamenta je u odnosu ono što smo imali unazad dve godine zaista delovala kao festival demokratije. Mogli ste da čujete različita mišljenja i stavove. Očekivano, Vučić je iskoristio sednicu, on je sam korio opoziciju što pitanju KiM, što jeste važno nacionalno pitanje, ne pristupa dovoljno ozbiljno, a onda je sledećg dana na Pinku više pričao o tome kako nije išao do WC i pojeo samo Tviks, kao da bi Kosovo de facto postalo nezavisno da je on otišao dva puta do WC“, kaže Slavković.

Ono što ne sluti na dobro, smatra on, to je obraćanje eks katedra.

„Imate čoveka koga hrane papirima, koji su možda dospeli iz BIA, iz nekih drugih ili trećih izvora, i koji svaki pokušaj argumentovane polemike obara sa ‘gde ste bili, šta ste radili kad se dešavalo to i to’, a niko nije pitao gde je Vučić bio ’98. ’99 kao ministar informisanja“, kaže.

Govoreći o Evroprajdu, kaže da je ponovo postao neka vrste koske u javnosti.

„Čime je u velikoj meri doprinela i sama vlast činjenicom da je slala vrlo pomešane signale da li će Evroprajd da se održi, da li treba da se održi i na kraju, da li ste uopšte održao. Nije važno da li se nešto održalo, važno je da su svi jednako zadovoljni, odnosno nezadovoljni“, kaže.

Ističe da Srbija prvi put posle dugo vremena ima dovoljno raznorodnu, a opet po važnim pitanjima ujedinjenu parlamentarnu desnicu.

„Desne partije nemaju širok opseg tema kojima mogu da s ebave i one teme kojima mogu, gaze do kraja. Trenutno najveći uticaj na srpsku desnicu ima Amerika, srpski konzervativizam je preslikani američki konzervativizam“, kaže.

Dodaje da SPC nema veliki politički uticaj od juče.

„Istorijski je bila veoma važna za srpsku državotvornost. Crkva crpeći legitimitet iz straha vernika u velikoj meri prekoračuje svoja ustavna ovlašćenja“, kaže Slavković.

Komentari

Vaš komentar