Skroza: Živimo mešavinu dana mrmota i Orvelove 1984

Vesti 29. jun 202209:55 > 10:0626 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Novinarka Tamara Skroza kaže da u Srbiji živimo mešavinu dana mrmota i 1984 Džordža Orvela. "Mi ne da ne živimo trenutno normalno, već nisam sigurna da ćemo za našeg života uspeti da normalizujemo našu svakodnevnicu", ocenjuje ona i dodaje da je ovde problem što država ne služi svojim građanima, nego je formatirana tako da građani treba da služe državi. "Mi smo robovi države, ona je ta koja bi trebalo da bude servis građana, ali je obrnuto - mi smo servis nečijih želja, procena, interesa", navodi Skroza.

Ona u Novom danu na TV N1 ističe da se ljudi u Srbiji plaše da izgovore svoje mišljenje, da kažu ono što vide.

Povezane vesti

Kao primer je naveden slučaj Mirka Medenice koji je u listu Danas napisao tekst u kojem je izneo svoje iskustvo sa beogradskog aerodroma gde je bio svedok, kako je naveo, neprimerenog ponašanja policijskih službenica prema tamnoputim putnicima, nakon čega je MUP najavio krivičnu prijavu protiv njega.

„Sve državne institucije reaguju isključivo kada se one same nađu pred ogledalom, a ono ne daje nimalo lepu sliku. One tada dožive direktno suočavanje sa sopstvenom rugobom, i onda brže-bolje reaguju. Nervoza države pred pogledom na samu sebe me plaši, mi imamo strah da izgovorimo svoje mišljenje, ono što vidimo“, ocenjuje Skroza.

Upitana kako se zaustavlja taj strah, ona kaže „hrabrošću pojedinca“.

„Zaustavlja se kada je ljudima već svega dosta, kad im pukne film. Plašim se pucanja filma u našem slučaju, nama puca film na sitnicama, na glupostima, ali se može dogoditi da nam pukne film i na nekoj većoj stvari“, upozorava ona.

A da li je iznenađena povratkom na TV urednika informativnog programa RTS u vreme bombardovanja 1999. Milorada Komrakova, upamćenog po činjenici da je za vreme njegovog urednikovanja u bombardovanju zgrade RTS poginulo 16 radnika javnog servisa, ona kaže da je iznenađena činjenicom da je „nekome uopšte moglo da padne na pamet da vrati Komrakova, jednog od simbola devedesetih, mraka iz kojeg smo izašli“.

Komrakov zajedno sa Zoranom Ostojićem od ponedeljka vodi jutarnji program na televiziji Tanjug.

„Ako se neko zalaže za vladavinu prava, onda on ne ide kod Komrakova u emisiju“, kaže Skroza i podseća da će on ostati upamćen po „govoru mržnje nezapamćenom u novijoj istoriji“.

„Sreća što u ovom društvu postoje još živi ljudi koji se sećaju“, dodaje.

Pred krajem smo čovečanstva, a pričamo o pravu na abortus

A da li su američka posla pitanje abortusa u SAD koje potresa već danima tu zemlju, posle odluke Vrhovnog suda da preinači presudu staru 50 godina koja ga je legalizovala širom države i prepusti saveznim državama da odluče da li će ga zabraniti, Skroza ističe da „nisu američka posla, to su i poljska i hrvatska posla, a plašim se zbog izjava nekih naših crkvenih verodostojnika da će postati i naša stvar“.

„Dokle više pričamo o abortusu, zar nemamo neku važniju temu, mnogo nam je važnije seksulalno obrazovanje u školama, uticaj društvenih mreža na maloletnu decu, vakcinacija protiv HPV. Pričamo o temeljnim stvarima za koje smo se izborili pre desetine godina. Nije mi jasna motivacija povratka u tu prošlost. Nalazimo se pred vratima jednog globalnog sukoba, pred opasnošču od nuklearnog rata, nalazimo se pred krajem čovečanstva, a pričamo o pravu na abortus, to vraćanje u prošlost me uznemirava kao tema, ali se nadam da će zdrav razum pobediti“, poručuje Skroza i podseća na feminističku parolu „klonite se naših materica“.

„Da li je moguće da su naše materice najvažnija tema globalno“, dodaje.

A kako gleda na slučaj vijetnamskih radnika iz fabrike guma Linglong, koju su stupili u štrajk jer ima plate nisu isplaćene već dva meseca i žive u gladi i siromaštvu, ona kaže da je i to slučaj povratka u davnu prošlost – „povratak u robovlasništvo“.

„Ovde država ne mari za čoveka, on nije važan, važne su investicije, važni su ljudi u kravatama, važan je privid, pozorište, da svi igramo u toj predstavi u kojoj je sve najdivnije moguće“, kaže Skroza.

Osvrnula se i na poslednji sastanak predstavnika opozicije koji traže da se okonča proces izbora, navodeći da „čovek ima potrebu da im kaže – dozovite se pameti“.

„Treba duboko oranje opozicije, rekonstrukcija, gledanje malo u ogledalo, oslobađanje sujete i možda priznanje nekih da im nije više mesto u politici… Situacija je na rubu pucanja, na rubu smo da nam pukne film“, zaključuje Skroza.

Komentari

Vaš komentar