Šenaj časovima srpskog i albanskog jezika zbližava zajednice na Kosovu

Vesti 28. avg. 202119:383 komentara
Podeli:

Srpski i albanski su na Kosovu zvanični jezici ali se uče samo nezvanično, odnosno neformalno. I pored međuetničkih tenzija zainteresovanih za učenje jezika, ali i kulture "onih drugih" ima. To pokazuje primer devojke iz Mitrovice koja govori tri jezika, a svoje znanje rado deli sa drugima.

Šenaj Beljegu je rođena u severnoj Mitrovici u kojoj je živela do 2000. godine, da bi se kasnije preselila u južni deo grada.

„Tokom rata kuća nam je bila zapaljena i posle nismo imali priliku da mama radi, takođe ni tata, ja nisam imala priliku da se školujem normalno, trebalo je da pređemo most svaki dan. Nije bilo lako tad. Naročito da se vratimo nazad na severni deo pošto je uvek bio neko na mostu ko je pravio probleme i za nas je bilo teško da živimo normalno“, kaže Šenaj.

Od 2014. živi u Prištini, ali u grad u kojem je rođena se rado vraća. Gotovo svakodnevno prelazi preko mosta na reci Ibar koji Mitrovicu deli na južnu većinski albansku i severnu većinski srpsku. Tu putanju rado prelazi jer na severu ima puno prijatelja, a i sarađuje sa nevladinom organizacijom koja je tamo smeštena.

Govori, kako kaže, lokalne jezike.

„Do osnovne škole nisam znala baš najbolje albanski pošto smo kod kuće smo sve vreme pričali na turskom i na bošnjačkom. Međutim posle je moja mama odlučila da radi neki, ja sad volim da nazovem, društveni eksperiment i da me vodi u albansku školu, albanski jezik i takođe sam počela da govorim albanski jezik“, navodi ona.

Bijelo dugme, Zana Nimani – nema baš puno razlike

Sada svoje znanje koristi da zainteresovane sa jedne ili druge strane mosta uči srpski odnosno albanski jezik. Kroz učenje jezika se, kaže ,upoznaju i sa kulturom strane koju smatraju drugom.

„Ustvari onda tu vide da nema baš puno razlike nego uglavnom sve stvari su slične da ne kažem iste manje više. I za njih postaje interesaantno na primer ako znaju nešto više o Bjelom dugmetu ili o Zani Nimani – ko je bila, šta je bila, pošto nove generacije nisu imale priliku“, ističe Šenaj.

Kaže da to što ona komunicira sa svima nije ništa posebno već da ljudi tu temu samo ne žele da komercijalizuju i o njoj se malo priča.

„Sad imam jednu malu ćerku. Trudim se da nju učim o srpskoj zajednici, o drugim zajednicama i takođe da uči jezik pošto znam kada su deca što mlađa to im je prirodnije… Ne stavljaju neke barijere u glavu i ne identifikuju ljude po kutijama (ne dele ih), nego postaje sve prirodno“, kaže sagovornica N!.

Mlađe generacije su, kaže, otovrenije da upoznaju „drugu stranu“. Šenaj očekuje još jedno dete koje će takođe učiti jezike ali i da ne prave razliku među ljudima.

Komentari

Vaš komentar