Šekler: Svaki kontakt sa virusom kod vakcinisanog povećava nivo zaštite

Vesti 25. jan 202113:53 > 16:3216 komentara

Virusolog i mikrobiolog iz Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu Milanko Šekler ističe da je "minimalna verovatnoća da se desi da vakcina (protiv koronavirusa) ne štiti, ona može samo da štiti malo manje", navodeći da ukoliko onaj ko je vakcinisan dođe posle toga u kontakt sa virusom to će samo povećati nivo zaštite kod njega. Kaže i da je bilo nemoguće sprečiti pojavu novog soja virusa i novi talas pandemije. Takođe je ukazao da koliko god brže može da se sprovede vakcinacija, to će rezultat biti efikasniji.

„Vakcina je uvek poraz. Vi kad krenete u vakcinaciju morate da se pomirite sa činjenicom da ćete proizvoditi nove sojeve, da će se oni javljati pod pritiskom vakcinacije, pod pritiskom zaštite ljudi. Kad virus pokuša da inficira nas koji smo vakcinisani ili preležali koronu, on mora da se bori jer neće moći to lako da učini, i u toj borbi on sebe promeni unekoliko, da bi ponovo mogao da nas inficira. Ali on nikada ne može sebe toliko da promeni da nas, koji smo preboleli, inficira tako da izazove tešku kliničku sliku. Znači, on počinje da se menja samo da bi mogao da se umnožava tako da ga tolerišemo, tako da ne postoji vakcina koja apsolutno ne štiti. Minimalna je verovatnoća da se desi da vakcina ne štiti, ona može da štiti samo malo manje“, kaže Šekler.

Povezane vesti

On ističe u N1 Studio Live da ljudi koji budu primili dve doze vakcine treba da znaju jednu stvar – „svaki kontakt sa virusom vakcinisanih ljudi izazivaće povećanje nivoa zaštite“.

„Oni koji su vakcinisani neminovno će stupiti u kontakt sa virusom i povećaće se nivo zaštite. Stoga, nećemo morati da se vakcinišemo svake godine, nego ćemo ući u situaciju da ćemo suzbiti virus i polako početi da ga kontrolišemo“, predviđa Šekler i kao primer navodi koke nosilje, koje su šest meseci posle vakcinacije protiv korone imale tri puta veću zaštitu, posle čega je utvđeno da su u međuvremenu došle u kontakt sa virusom.

Na pitanje kojom brzinom bi trebalo sprovesti vakcinaciju, on kaže „koliko god može brže da se uradi to će rezultati biti efikasniji“.

„Ako su brojke o (dosadašnjem) broju vakcinisanih tačne, ja sam zadovoljan, jer se sistem još uigrava, i biće sve brže i efikasnije. Nadam se da će se nastaviti ovim tempom i da će biti još brže“, navodi Šekler.

Pojavljivanje novog soja bilo neminovno

A na pitanje da li se mogao izbeći novi soj koronavirusa i novi talas pandemije, on ističe da je bilo „ravno nemogućem da se to spreči“.

„Evo, na primer, soj korone koji napada kokoške pojavio se pre 20-ak godina u Kini, zato što imaju dosta živine, a da bi se raširio na ceo svet trebalo je da prođe 15-ak godina, ali pod kojim uslovima: kad se uvezu koke nosilje, one prvo idu u karantin, urade se sve potrebne analize pre nego što se utvrdi da su dobro i ubace se na farmu, odakle isto nema mrdanja. I pod tim merama apsolutne kontrole, jer morate priznati da se mnogo bolje kreću ljudi od koka nosilja koje imaju vlasnike i zaključane su, trebalo je 10-15 godina da se virus raširi“, ukazuje Šekler.

Dodaje da bi bilo teško takve mere primeniti kod ljudi.

„Kako možemo takve mere da primenimo kod ljudi, da zaključamo zemlju da niko ne izlazi i ne ulazi?! Dobro, možemo kao u Severnoj Koreji, ali mi pričamo o nečemu što je realno – sa ovakvim obimom trgovine i kretanjem ljudi to je nemoguće“, ocenjuje on.

Na pitanje da li je sa novim sojem virus mutirao možda u svoju korist, Šekler kaže da je i ova mutacija na njegovu štetu.

„Njemu najviše odgovara da ga mi ne primećujemo, da sa on sa nama uspostavi ravnotežu i da on izaziva tako blage simptome da mi ne obraćamo pažnju na njega, da ne pravimo vakcinu protiv njega, da ne radimo ništa protiv njega, i da on zauzvrat ne radi ništa protiv nas. Ali da bismo došli u tu fazu, ovo je put“, ističe on.

Šta znamo o novom soju korone?

A na to šta se trenutno zna o novom britanskom soju koronavirusa, za koji se tvrdi da se brže širi i izaziva veću smrtnost, on kaže da se „pouzdano zna samo da postoji i da se unekoliko razlikuje od ostalih sojeva korone“.

„Hiljade oblika ovog virusa postoji. Mi, ustanovljavajući pojedine mutacije na pojedinim mestima, pokušavamo to da povežemo sa nekim manifestacijama tog virusa, a najčešće to radimo u odnosu na prenosivost i na težu kliničku sliku, jer nas u ovom trenutku to najviše zanima“, ukazuje on.

„Što se tiče ovog novog britanskog soja ja bih samo da obavestim ljude koji to ne znaju da je on zabeležen u 50-ak zemalja, da je južnoafrička varijanta tog britanskog soja zabeležena u 20-ak zemalja, i da sem toga što se ekskluzivno objavi da se u tim zemljama pojavio taj soj, posle nekoliko dana o tome nema govora u medijima. Šta to govori? Govori da se ni u tim zemljama ništa bitno nije promenilo“, dodaje Šekler.

Podseća da je najpre britanski premijer Boris Džonson „maltene slavodobitno“ rekao da se novi soj prenosi 70 odsto više, da bi kasnije britansko ministarstvo zdravlja zvanično objavilo da se prenosi 30, najviše do 50 odsto više.

„Ali, i to je samo paušalna ocena. Znači, ne postoje studije i ispitivanja stručnjaka sa poznatim i kontrolisanim faktorima, nego je to prepisivanje s terena, a kad sirove podatke s terena pokušate da prelijete u naučne zaključke to je vrlo problematično, zato što ima mnogo faktora koje verovatno niste uzeli u obzir. Ako vi kažete da je smrtnost 30 odsto veća, a do tog zaključka ste došli tako što ste ustanovili da je na 100.000 umiralo deset, a sada 13, otkud znate da nije razlog mnogo veći broj novozaraženih?!“, pita on i dodaje da Britanija sada beleži rekorde od početka pandemije, jer dnevno imaju 50.000-60.000 novozaraženih.

„Možda je razlog povećane smrtnosti to što sa ovolikim brojem zaraženih zdravstveni sistem ne može da pruži potpunu i kvalitetnu negu, kao što je mogao kada je bilo tri puta manje zaraženih na dnevnom nivou“, ukazuje Šekler.

U tom smislu komentariše i slučaj dečaka od 11 godina koji je bio zaražen koronavirusom i preminuo je u Zagrebu.

Navodi da je tragično to što se desilo, ali da ne znamo pozadinu celog slučaja i da se nikada ne mogu izvlačiti zaključci na osnovu pojedinačnih slučajeva.

„Jedino možete da zaključite kad napravite eksperiment u strogo kontrolisanim uslovima, gde svaki faktor merite i beležite i onda možete da zaključite nešto sa ogromnom verovatnoćom da budete u pravu. U suprotnom to nije nauka, već samo informacije“, ocenjuje on.

Da li je bitno kojom ćemo se vakcinom imunizovati?

Na pitanje da li je bitno kojom ćemo se vakcinom imunizovati, on kaže da je on želeo, na osnovu podataka kojima raspolaže, najradije da primi rusku vakcinu, ali na kraju je u subotu primio kinesku, jer ruske u Kraljevu, gde živi i radi, nije bilo.

Dodaje da je „najbezbednija vakcina koju možete da imate kineska, ona je malo manje efikasna, ali to ne treba da vas brine u smislu da ste manje zaštićeni“. Navodi i da su kod nje zagarantovane minimalne reakcije, „jer imate mrtav virus koji ubacujete u svoj sistem. Ako se i desi da se zarazite imaćete vrlo blage simptome koje možda nećete ni osetiti“.

Za žive vektorske vakcine, poput Astrazenekine i ruske, kaže da mogu da izazovu malo veću temperaturu, malo veće alergijeske reakcije, ali da zato stimulišu celularni imunitet, za razliku od kineske koja stimuliše humoralni.

Za Fajzerovu i Moderninu vakcinu, koje su RNK vakcine, navodi da imaju veoma efikasne rezultate, ali pošto on nema iskustva sa tim novim tipom vakcina, obazriv je, jer prosto želi da vidi šta će biti kroz godinu dana.

Alergija na penicilin nije smetnja za vakcinaciju

Na pitanje da li mogu da se vakcinišu oni koji su alergični na penicilin, kaže da „ako je neko alergičan na penicilin, ili na jagode, prašinu, grinje, ujed pčele, jaja, nikakve tu razlike nema u odnosu na vakcinaciju bilo kojom od prisutnih vakcina“.

„To što je bila reakcija na penicilin, čak i da je bio anafilaktički šok, pobogu u ovim vakcinama nema penicilina, ako nema penicilina i ako taj čovek nije alergičan na bilo koju komponentu ovih vakcinu nema razloga da se ne vakciniše, ali uz pojačanu obazrivost, vakcinisati ga i ostaviti duže sat vremena ili koliko treba da bude pod nadzorom lekara“, ukazuje Šekler i dodaje da jedino ne sme da se vakciniše osoba koja je imala anafilaktički šok na neku od vakcina ili na neku komponentu vakcina.

Na pitanje da li ćemo u 2021, što se tiče pandemije koronavirusa, doseći svetlo na kraju tunela, on kaže da je optimista i ističe da će se „stvar završiti brže nego što bilo kome sada izgleda“, ne želeći da precizira kada bi to moglo da bude.

Celo gostovanje dr Šeklera možete pogledati u emisiji N1 Studio Live:

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar