Sećanje na Đinđića u dve kolone, bivši saradnici kažu – država mu još duguje

Vesti 12. mar. 202119:208 komentara
Podeli:

Pre 18 godina ubijen je prvi demokratski predsednik Vlade Srbije dr Zoran Đinđić. Njegovi nekadašnji saradnici poručuju da je sa Đinđićem ubijena i ideja napretka Srbije. Tvrde i da država svoj dug prema njemu još nije ispunila, jer je politička pozadina ubistva i dalje nepoznata.

Srbija se osamnaesti put seća svog prvog demokratskog predsednika Vlade. I ove godine u dve kolone. Na čelu jedne, kako to protokol nalaže, aktuelna predsednica Vlade Ana Brnabić i njeni ministri. U drugoj, ne samo zbog protokola, već iz poštovanja, ljudi koje je u svoj kabinet izabrao lično Zoran Đinđić.

Cveće su na spomen ploču spustili tačno u 12 i 25, kada je, kako kažu, te 2003. godine ispaljen metak u čoveka koji je započeo najveću reformu u istoriji Srbije.

„Mi smo ovde osamnaesti put da pokažemo koliko Zoran danas nedostaje. I ne samo njegovim prijateljima i saradnicima, prodici već i celoj Srbiji. Ovo je najtužniji dan u godini, pre svega jer njega nema, a njega nema i kad njega nema, Srbija izgleda tužnije nego što je mogla da izgleda da je on ostao živ“, rekao je nekadašnji premijer Zoran Živković.

Povezane vesti:

Da je ostao živ, Srbiju bi sigurno već uveliko uveo u Evropsku uniju, institucije bi radile svoj posao, a država ne bi bila povezana sa kriminalom, kao što je to slučaj danas, tvrde njegovi sardnici.

„Mi smo bili svesni kriminalnih klanova koji su rasli, pokušali smo da se borimo i imali smo probleme“, naveo je potpredsednik u Vladi Zorana Đinđića profesor Žarko Korać.

Problemi su kulminirali ubistvom Zorana Đinđića, vlast je uvela vanredno stanje i pokrenula akciju „Sablja“, u kojoj su uhapšeni pripadnici zemunskog klana. Da je organizovao ubistvo Đinđića osuđen je vođa Jedinice za specijalne operacije Resora Državne bezbednosti Milorad Ulemek Legija, dok je za neposredno izvršenje osuđen njegov pomoćnik Zvezdan Jovanović. Obojica na po 40 godina zatvora.

Zna se ko je metak ispalio, ali se ne zna ko je od toga imao politički interes, podsećaju njegovi saradnici i tvrde da politička pozadina ubistva nikada nije ispitana, jer za to nije bilo volje u državnom vrhu.

„Svi mi koji smo u to vreme želeli korenitu promenu u Srbiji smo bili pod pritiskom. On, pošto je bio najbitniji, on je to platio glavom za sve nas“, rekao je istoričar i nekadašnji član DOS Milan St. Protić.

Zoran Đinđić na čelo srpske Vlade izabran je u januaru 2001. godine, kao prvi premijer nakon pada režima Slobodana Miloševića. Đinđić je, u dve godine svog mandata, pokrenuo socijalnu i ekonomsku reformu, otvorio Srbiju prema svetu, usmerio je ka Briselu i otpočeo saradnju sa Haškim tribunalom.

U mandatu njegove Vlade isporučeni su mnogi optuženi za ratne zločine, među kojima je i bivši predsednik Slobodan Milošević.

„Nikada više se devedesete neće vrattiti. Mi smo deset godina siromašniji, propaliji i to je cena naše gluposti i naše neodgovornosti“, govorio je Đinđić.

Dve decenije nakon tog govora, njegovi saradnici poručuju da su se u politiku i javni život vratili i ljudi i ideje protiv kojih se Đinđić ceo svoj život borio.

Komentari

Vaš komentar