Sadžakov: Episkop Irinej stoji iza zabrane ulaska N1 u crkvu u Srbobranu

Vesti 05. jan. 202119:19 > 05:3717 komentara
Podeli:

Sociolog sa Univerziteta u Novom Sadu Slobodan Sadžakov kaže da je što se tiče porte crkve u Srbobranu, u koju je bio zabranjen ulazak ekipi N1 na obeležavanje 79. godišnjice Racije u Bačkoj, puno toga bilo sporno.

„Da li je reč o izolavanom incidentu ili o novom trendu u ponašanju Srpske pravoslavne crkve prema određenim medijima, i komentarišem tako da nije reč o nečem slučajnom, niti samo o samovolji sveštenika na konkretnom događaju, već je to  itekako isplanirnano, svi koji poznaju rad Eparhije Bačke, svi koji znaju da i za mnogo manje stvari moraju dobiti dozvolu od episkopa Irineja, svima njima je jasno da se ovo nije moglo desiti bez njegove dozvole, tako da se ne bih začudio da je ovo bila i njegova direktiva da se takav jedan incident dogodi, dodatni dokaz za to je i saopštenje na sajtu Eparhije Bačke, koje je tako sročeno da se ne vidi nikakav odmak od tog događaja, gde se ne vidi izvinjenje koje se upućuje novinarki, već oni staju iza svojih sveštenika i dodatno pojačavaju retoriku i dodatno iznose optužbe na rad medijske kuće N1“, rekao je Sadžakov u Danu uživo na TV N1.

Povezane vesti

On je dodao da, prema informacijama koje ima sa mesta događaja, niko od „drugih medija nije legimisan niti su sveštenici bili na vratima“.

On ističe da episkop Irinej stoji iza svega ovoga.

„Ovo nije prvi put, bacane su i anateme… i sve što mu ne se ne dopada – to mu se toleriše. On uspeva da realizuje jednu samovolju, bez neke argumentacije… Mislim i da se episkop Bački ponaša uz veliku dozu tolerisanja onih koji bi trebalo da reaguju, tako da je ovo jedan incident koji je prosto nedopustiv. Ne vidimo nikakvu argumentaciju, skup je bio javnog karaktera, novinari su bili uredno pozvani“, kaže Sadžakov.

Na pitanje ima li crkva pravo da deli medije na podobne i nepodobne, on navodi da „u ovoj našoj situaciji mnogo toga što je u civilizovanom svetu nedopustivo kod nas je normalizovano“.

„Velika je simbioza državne vlasti i crkve… niko od državnih funkcionera se nije oglasio da zaštiti rad novinara, vidimo, dakle, da je to postalo deo jedne nenormalne situacije, koja vodi ovo društvo ka srednjem veku. Tako da gledano sa stanovišta nekih evropskih, civilizovanih parametara, sve je ovo jedan trasiran put ka srednjem veku“, ocenjuje sociolog.

Na konstataciju da se novinarka N1 obratila povodom incidenta u Srbobranu i prisutnim predstavnicima pokrajinske vlasti koji su samo prošli pored nje, on kaže da „niko nije rad da se zameri crkvi, lakše se zameriti novinarima“. Dodaje da je ta simbioza između crkve i države „neprestano prisutna“, što se vidi i „po tim donacijama koje država izdvaja za SPC“.

„Upravo zbog tog nenormalnog načina odvijanja našeg društvenog života, gde crkva zavisi u finansijskom smislu od države, a država itekako voli podršku crkve, dakle, održava se taj sklad, i nikom tu nije do reagovanja i narušavanja tih odnosa“, navodi on.

„Država je dužna da obezbeđuje normalan rad novinarima, da štiti tu profesiju, da štiti njihova prava, da štiti pravo javnosti, a naravno to je potpuno u zapećku, drugi interesi su u pitanju, i u toj konstelaciji novinari su oni koji su najmanje bitni“, rekao je Sadžakov.

Ističe da jedini kriterijum zašto novinarka N1 nije puštena da radi svoj posao je „to nezadovoljstvo SPC, odnosno Eparhije Bačke u ovom slučaju, radom te medijske kuće, što je potpuno besmisleno, nisu oni tu da presuđuju, nisu oni tu da zabranjuju, posebno što mi je otužno, jer je reč o obeležavanju jednog od najtragičnijih datuma novije vojvođanske istorije, i valjda bi taj događaj trebalo da prođe na jedan miran način, bez tenzija“.

„Ali, ne, Eparhija Bačka je izabrala taj put da se od svega napravi incident, potpuno nepotrebno, a u drugi plan je pao konkretan povod, koji je više nego tragičan“, zaključuje Sadžakov.

U Srbobranu je 4. januara centralnim pomenom koji je služio episkop bački Irinej obelezena 79. godišnjica Racije koja je sprovedena između 4. i 29. januara 1942. godine u Šajkaškoj oblasti, Novom Sadu i Bečeju, a u kojoj je ubijeno skoro 4.000 ljudi.

Komentari

Vaš komentar