Srbija se delimično usaglasila sa odlukom Evropske unije o uvođenju novih sankcija protiv Belorusije.
Kojim sankcijama se Srbija nije pridružila?
Srbija, kako se vidi u saopštenju objavljenom na sajtu Saveta EU 6. jula, nije podržala kaznene mere EU od 21. juna protiv 78 beloruskih državljana i sedam entiteta zbog teškog kršenja ljudskih prava i represije nad civilinim društvom, opozicijom i novinarima i zbog prinudnog sletanja putničkog aviona, piše Radio Slobodna Evropa.
Povezane vesti
Ovim, četvrtim paketom sankcija EU protiv Belorusije, 21. juna obuhvaćen je veliki broj sudija i tužilaca, „odgovornih za brojne politički motivisane presude novinarima, aktivinstima i demonstrantima“, kako se objašnjava u odluci Saveta.
Na meti sankcija našlo se i nekoliko novinara prorežimskih medija, rektori više univerziteta zbog izbacivanja studenata koji su učestvovali u protestima i brojni biznismeni zbog bliskih veza sa režimom Aleksandra Lukašenka.
Lukašenkov sin Dmitrij i supruga njegovog najstarijeg sina Lilija, takođe su na spisku za sankcije zbog „koristi i podrške režima Lukašenka“.
Srbija je jedina država među kandidatima za članstvo koja nije podržala ovaj set sankcija.
Koje sankcije je Srbija podržala?
Srbija je, ipak, podržala drugu odluku Saveta, takođe od 21. juna, kojom je još jedan entitet dodat na listu osoba i entiteta kojima su uvedene sankcije.
To je državno preduzeće za kontrolu aviosaobraćaja.
„One države koje su se uskladile će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je“, stoji u saopštenju koje je izdao Visoki EU predstavnik za zajedničku spoljnu i bezbednosnu poliitku Žozep Borel.
Kako je RSE ranije preneo, Srbija je podržala Deklaraciju Evropske unije o prinudnom presumeravanju Rajanerovog aviona u Minsk.
Deklaracija EU usvojena je 24. maja ove godine, nakon što su beloruske vlasti preusmerile Rajanerov avion sa leta iz dve prestonice EU u Minsk i uhapsile novinara Romana Protaševiča.
Ranije odluke Srbije o Belorusiji
Srbija je država kandidat koja najmanje usklađuje svoju spoljnu politiku sa politikama EU. Međutim u slučaju Belorusije, država je svaki put dala saglasnost da podržava stavove EU.
U avgustu prošle godine, Srbija se takođe pridružila Deklaraciji o predsedničkim izborima u Belorusiji, u kojoj se navodilo da su tokom izborne kampanje građani Belorusije „pokazali želju za demokratskim promenama, ali da izbori nisu bili ni slobodni ni fer“.
Prema procedurama u EU, svaki put kada postoji odluka EU Saveta o restriktivnim merama (sankcijama) postoji proces usklađivanja kada pridružene zemlje mogu da se usklade.
Jedan zvaničnik EU je za RSE objasnio da kada postoji jedna sankcionisana država, ali takođe i određeni set sankcija, poput slučaja Rusije i Belorusije, onda usklađivanje treba da sledi za svaku određenu odluku i svaki put kada se uvode sankcije sledi proces usklađivanja od strane pridruženih država.
Prema izvorima u EU, Crna Gora, Makedonija i Albanija nikad ne biraju kojom odlukom će se uskladiti, već svaku politiku usklađuju sa spoljnom politikom EU.
Srbija se u evropskim krugovima smatra „izbirljivom“ državom, koja bira kojom će se merom uskladiti. Međutim, evropske diplomate primećuju da je „zanimljivo videti da im u slučaju Belorusije sada zapravo ide prilično dobro“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare