RSE: Kineski sistem za hitne slučajeve u Srbiji – donacija koja nije besplatna

Vesti 29. sep 202221:3522 komentara
Izvor: TANJUG/OMK MUP REPUBLIKE SRBIJE

Dan nakon što je potpisan sporazum o kineskoj donaciji sistema koji će objediniti sve hitne službe u Srbiji, iz Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je potpisnik sporazuma i Ambasade Kine u Srbiji nije stiglo više detalja o tehnologiji koja će biti korišćena.

Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenio Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ta donacija „nije besplatna“, jer se na taj način, navodi on, testira teren za kineske tehnološke kompanije.

Kineska donacija dolazi nakon što je Evropska unija finansirala projekat pripreme za uvođenje sistema 112 u Srbiji, a ranija saradnja Srbije i Kine u oblasti tehnologije otvara pitanja transparentnosti i bezbednosnih rizika korišćenja kineske tehnologije.

Šta je saopštio MUP?

MUP je 28. septembra saopštio da su ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin i ambasadorka Narodne Republike Kine u Beogradu Čen Bo potpisali sporazum kojim će Kina donirati Srbiji sistem 112 koji objedinjuje hitne službe. Vulin je rekao da će potpisani sporazum omogućiti uvođenje jedinstvenog srpskog broja 112, „koji će objediniti sve naše službe koje pomažu ljudima kada im je pomoć potrebna, skratiti brzinu reagovanja u tim situacijama, omogućiti da se preciznije odredi lokacija sa koga je poziv upućen“.

Inače, 112 je broj koji se poziva za hitne slučajeve u svim delovima Evropske unije i preko njega građani mogu pozvati sve hitne službe – policiju, hitnu pomoć ili vatrogasce.

Srbija je do sada imala sistem razdvojenih brojeva, odnosno postoje različiti brojevi za različite službe hitne pomoći. Vulin je rekao da je ovo „najveća pojedinačna donacija Ministarstvu unutrašnjih poslova od strane Narodne Republike Kine“, a da je vrednost donacije 25,6 miliona evra.

Radio Slobodna Evropa je uputio pitanja MUP-u u vezi sa ovom donacijom, između ostalog, o kakvoj tehnologiji je reč, koja kompanija će biti angažovana na kreiranju tog sistema i da li uvođenjem ovog sistema postoji mogućnost pristupa osetljivim ličnim podacima građana. RSE je takođe tražio od MUP-a da dostavi sporazum o donaciji. Odgovor MUP-a na upit RSE nije stigao, kao ni odgovor Ambasade Kine kojoj su takođe upućena pitanja u vezi sa ovim sporazumom.

Evropski projekat i kineska donacija

Mediji u Srbiji su prethodnu deceniju u više navrata pisali o uvođenju jedinstvenog broja 112 i objedinjavanju službi hitne pomoći u Srbiji. Sistem jedinstvenog broja 112 se čak spominje i u Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama iz 2018. godine. U ovom zakonu takozvana „Služba 112“ se navodi kao jedan od subjekata sistema koji treba da upravlja vanrednim situacijama, piše RSE.

Evropska unija je sa milion evra finansirala projekat od 2019-2021. kojim se vrše pripreme za uvođenje sistema 112 u Srbiji, navodi se na sajtu projekta „EU za efikasan sistem podrške 112 u Republici Srbiji“. Projekat, između ostalog, predviđa analizu i procenu nedostataka u oblasti pružanju usluga hitne pomoći građanima, u domenu odgovora na katastrofe, kao i procene tehničkih specifikacija opreme za ovaj sistem.

RSE nije dobio odgovor Delegacije Evropske unije u Srbiji koliko je EU ukupno uložila u sistem objedinjavanja hitnih službi 112 u Srbiji, kao i da li je kineska donacija opreme sporna u kontekstu ulaganja EU u spomenuti projekat.

Šta su potencijalni rizici korišćenja kineske opreme?

„Saradnja Srbije u sporazumima tog tipa je sporna sa više aspekata“, tvrdi Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka beogradske organizacije „Partneri za demokratske promene“.

Ova organizacija postoji od 2008. godine i bavi se, između ostalog, vladavinom prava, zaštitom ljudskih prava, zaštitom privatnosti i podataka o ličnosti.

Toskić Cvetinović podseća da je netransparentnost jedan od problema koji je do sada bio prisutan kada je reč o saradnji Srbije i Kine na planu tehnologije, a koji u ovom slučaju otvara brojna pitanja.

„Ko upravlja tom opremom, ko je odgovoran za pitanje podataka koji se eventualno mogu prikupljati korišćenjem te opreme su neka od pitanja“, navodi ona dodajući da je nejasno i da li je ta donacija dogovorena nekim ranijim sporazumom sa Kinom i da li postoji neki naredni korak u takvom projektu, piše RSE.

Vuk Vuksanović, stariji istraživač u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, takođe smatra da nedostatak informacija otvara pitanja bezbednosne prirode.

„Ne znamo kakva je priroda te tehnologije i da li ostavlja mogućnost kineskom snabdevaču da prikuplja i analizira podatke“, kaže on.

Vuksanović kaže da se to pitanje nameće imajući u vidu kontroverze oko projekta „Bezbedan grad“ u okviru koga je Kina obezbeđivala Srbiji opremu za video nadzor.

Šta je bilo sporno u nabavci kineske opreme za video nadzor?

„Mi nikada nismo uspeli da dobijemo sporazum Srbije sa kompanijom Huawei, uspeli smo da dobijemo neke informacije od MUP-a o planovima i broju kamera, kao i informaciju da se kamere koriste, ali se ne koristi softver za automatsko prepoznavanje lica“, navodi Ana Toskić iz organizacije „Partneri za demokratske promene“.

Ona je dodala da sama sadržina projekta „Bezbedan grad“ nije poznata.

Srbija, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, potpisalo je sa kompanijom Huawei Sporazum o strateškom partnerstvu za uvođenje sistema kamera u okviru projekta „Bezbedan grad“ 3. februara 2017. godine, podseća RSE.

Kamere su instalirane na više stotina mesta u glavnom gradu Srbije, a projekat „Bezbedan grad“, u okviru kojeg su kupljene od kompanije Huawei, predviđa više od 1.000 kamera na 800 lokacija u Beogradu. Projekat „Bezbedni grad“ omogućava, prema Huawei specifikaciji, prepoznavanje lica građana, i ukrštanje sa fotografijama koje su u posedu MUP-a, i na taj način identifikaciju građana. Ova tehnologija se na Zapadu smatra spornom sa stanovišta ljudskih prava i privatnosti građana.

Iz MUP-a su u septembru 2021, na upit RSE, rekli da taj sistem još nije u funkciji i da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena. Sve podatke koji se tiču projekta sa kompanijom Huawei, MUP je označio kao „tajne“, dodaje RSE.

Projekat „pametnih gradova“ je projekat kineske vlade koji se zasniva na širokoj upotrebi savremenih informatičkih i telekomunikacionih tehnologija za detekciju, analizu i integraciju svih ključnih informacija vezanih za funkcionisanje jednog grada. Kako se navodi u izveštaju iz januara 2020. godine, objavljenom na sajtu Američko-kineske komisije za ekonomski i bezbednosni pregled, Kina navodno ima skoro 800 pilot programa pametnih gradova koji su u toku ili se planiraju.

Zapadne zemlje i Sjedinjene Američke Države kritikuju projekat i zato što se u njemu koriste invazivne tehnologije kompanija poput Huawei.

Huawei je, inače, jedan od najvećih proizvođača pametnih telefona i mrežne opreme u svetu.

Sjedinjene Američke Države su ovoj kompaniji 2019. uvele sankcije, uz obrazloženje da predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom. Sumnja se da ova kompanija Kini pruža pristup podacima drugih zemalja.

Zašto je prisustvo u Srbiji bitno Kini?

Ministar policije Aleksandar Vulin rekao je prilikom potpisivanja sporazuma o donaciji 28. septembra da „važnije od novca, ove velikodušne donacije, jeste nastavak saradnje između Narodne Republike Kine i Republike Srbije, ali i nastavak saradnje između dva ministarstva unutrašnjih poslova“. Vulin je istakao i da Srbija i Kina „sarađuju kao prijatelji, partneri, sa pozicija pune ravnopravnosti“.

Vuk Vuksanović iz organizacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku kaže da je Kina i dalje značajan partner za srpsku vladu posebno jer je „izvor tehnologije i kapitala“, a da Kina, sa druge strane, ima interes da dodatno otvori put svojoj tehnologiji u Srbiji.

„Kina polazi od pretpostavke da ako uspe da osvoji tržište i pusti korene u zemlji koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, posle toga se može proširiti na susede na Zapadnom Balkanu, a kasnije i druga veća tržišta u Evropskoj uniji“, kaže Vuksanović.

Srbija je, inače, deo kineske Inicijative „Pojas i put“ kineskog predsednika Si Đinping, sa ciljem povezivanja Kine sa Evropom i prodora na Zapad.

Kina je u protekloj 2021. godini bila na drugoj poziciji najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Od pet najvećih srpskih izvoznika u prošloj godini, tri su kompanije u vlasništvu kineskih investitora koje su ostvarile ukupan izvoz od 1,9 milijardi evra, rekla je u avgustu premijerka Srbije Ana Brnabić.

Zbog saradnje sa Kinom, Srbija se našla pod lupom Evropske unije, čijem članstvu teži, dok su iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD) stizala upozorenja zvaničnom Beogradu zbog saradnje Srbije i Kine u oblasti odbrane, navodi RSE.

Srbija, inače, računa na Kinu i kada je reč o statusu Kosova. Zvaničnici u Srbiji i dalje odbijaju da priznaju Kosovo i blokiraju njeno članstvo u međunarodnim organizacijama, u čemu im najveću podršku pružaju Rusija i Kina. Sa druge strane, zvaničnici Srbije u više navrata su ponovili stav da podržavaju politiku „jedne Kine“. Principom „jedna Kina“ Tajvan se priznaje kao deo Kine.

Dok Kina tvrdi da je demokratski uređen Tajvan njena teritorija, tajvanska vlada odbacuje tvrdnje Kine navodeći da Kina nikada nije vladala tim ostrvom.

Komentari

Vaš komentar