Rodno senzitivni jezik – za i protiv: Zna li Ustav šta je rod?

Vesti 06. jun. 202112:23 > 12:25191 komentara
Podeli:

Kopirajterka Vanja Bahilj i advokat Milenko Radić, gostujući u Novom danu, izneli su različite stavove o Zakonu o rodno senzitivnom jeziku. Dok Bahilj ističe da smo "za sva zanimanja koja su tradicionalno ženska našli adekvatne muške izraze", Radić kaže da je to "skretanje pažnje s teme koja će imati drastične posledice". Ona dodaje da bi Institut za srpski jezik "trebalo da sedne i razmisli koji su lepši nazivi zanimanja u ženskom rodu". "Da li su lepši, a ne da li treba da postoje", naglašava ona. Radić, s druge strane, kaže da "Ustav ne zna šta je rod, ni rodno senzitivan jezik".

Bahilj kaže da u jeziku imamo mnogo tuđica, kao i da ne misli da je novi zakon „nasilje nad jezikom“.

„Pogotovo jer je jezik živa stvar koja se menja sa stvarnošću i nekako nije problem s novim izrazima, problem je kada su ti izrazi rodno senzitivni“, kaže ona.

Radić kaže da su „svi koji gledaju gostovanje obuhvaćeni ovim zakonom“.

„Kasno će videti na koji način. Ne možete vi koristiti u lektiri neke izraze koji nisu dopušteni ovim zakonom, kod nas postoji ono što je u zakonima. Zakon o Vladi kaže da postoji funkcija ministar i predsednik. Cela prezentacija Vlade Srbije je nezakonita, tamo su oni samovlasno stavljali nazive svojih funkcija. Ustav ne zna šta je rod, ni rodno senzitivan jezik“, kaže on.

Bahilj ističe da smo za sva zanimanja koja su tradicionalno ženska našli adekvatne muške izraze.

„Dosta toga ne postoji u našem Ustavu, dosta toga će se menjati, meni nije jasna ova panika da će se ovaj zakon primenjivati, kada znamo kako se kod nas primenjuju“, kaže ona.

Radić kaže da se može reći advokatica, ali da „ne može biti nikada članica Advokatske komore, jer tu mogu biti advokati“. Naglašava da je trebalo izvršiti pripreme.

Govoreći o primeru nalaženja muških naziva za ženska zanimanja, kaže da je to „skretanje pažnje s teme koja će imati drastične posledice“.

Bahilj kaže da je na master studijama iz scenaristike i da želi da bude scenaristkinja.

„Ja želim da neka devojčica sutra zna da postoji scenaristkinja, hirurškinja… Da na određenim zanimanjima ima mnogo žena. Zašto nije rogobatno sluškinja, a jeste psihološkinja, zašto može čobanica, a ne dekanica…“, pita Bahilj.

Dodaje da bi Institut za srpski jezik „trebalo da sedne i razmisli koji su lepši nazivi zanimanja u ženskom rodu“.

„Da li su lepši, a ne da li treba da postoje“, naglašava ona.

Istakla je da bi dozvolila „gospođama koje žele da budu ministri, ali da postoji mogućnost da one koje žele da budu ministarke to budu“.

Radić podseća da Jorgovanka Tabaković mora da primenjuje Zakon o NBS, kao i da tamo stoji da je „najviša funckija guverner“.

Bahilj ističe da vrlo često postoji argument da je ovo kozmetička promena, da nije suštinska.

„Ali ja ne znam zašto se te dve stvari međusobno isključuju. Mislim da daje bolju vidljivost ženama i da iz toga može da proizađe bolji položaj“, kaže ona.

Komentari

Vaš komentar