Muke po jeziku: Lista 20 zanimanja u ženskom rodu koja su podelila Srbiju

Vesti 09. jun. 202108:36 > 10:52110 komentara
Podeli:
rodna ravnopravnost
Izvor: N1/Lazar Lazić

Nedavno usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti izazvalo je veliku pažnju u Srbiji, a kao jedna od mera za “ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti“ navedena je upotreba “rodno senzitivnog jezika“. Zakon propisuje i da su rodno osetljiv jezik dužni da koriste ne samo organi javne vlasti, već i mediji prilikom izveštavanja.

Lingvista i redovni profesor Filološkog fakulteta Ranko Bugarski ocenio je da bi Zakon o rodnoj ravnopravnosti trebalo dopuniti pratećim komentarima, sa gramatičkim i stilističkim uputstvima za njegovu primenu.

Bugarski je u autorskom tekstu za list Danas naveo da će, bez toga, taj deo Zakona ostati mrtvo slovo na papiru, ili će u slučaju ozbiljnog pritiska države izazvati opštu pometnju u javnoj komunikaciji bez vidljive koristi.

„Seksizam i mizoginija u korenu svih zabluda o jeziku“

Gramatička i stilistička uputstva za primenu novousvojenog zakona nisu doneta, ali su još pre dve godine autorke Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika, Hristina Cvetinčanin Knežević i Jelena Lalatović, ponudile praktične smernice za primenu rodno senzitivnog jezika, uz glosarijum (spisak) zanimanja, zvanja i titula žena.

Autorke su se bavile najčešćim argumentima protiv upotrebe rodno osetljivog jezika, poput tvrdnji da nije u duhu srpskog jezika, da ga kvari, da je rogobatan i da “para uši“, nazivajući takve navode mitovima i zabludama.

Povezane vesti:

“U korenu svih ovih zabluda se nalaze seksizam i mizoginija – uverenje da je nešto, u našem slučaju neka reč, najčešće imenica koja označava zanimanje, samo zato što nije muškog gramatičkog roda manje vredna, te da ne treba da bude deo jezika“, navele su autorke publikacije.

Objašnjavajući da su gramatički nastavci koji se najčešće koriste za imenice ženskog roda, sledeći: -(k)inja (kao u reči saborkinja), -ka (kao u reči bibliotekarka) i -ica (kao u reči načelnica), autorke su navele niz primera građenja imenica koje označavaju zanimanja.

Iz Priručnika smo izdvojili dvadeset termina koji su izazvali najviše polemika kako u stručnoj tako i u široj javnosti, a spisak svih zvanja, zanimanja, titula i imenovanja žena koje su navele autorke publikacije možete pogledati u elektronskom izdanju Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika.

Kako se može videti u publikaciji, postoje i zanimanja koja imaju identičan oblik i za muški i za ženski rod – krupije i model, dok su babica i dadilja zanimanja za koja postoji samo oblik za ženski rod. Mesto u Priručniku našlo se i za „mušku“ verziju hostese – „host“.

Mihajlović: Smernice za upotrebu rodno osetljivog jezika

U predgovoru Priručnika predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović navela je da “rodno osetljiv jezik ne podrazumeva samo imenovanje žena koje obavljaju određena zanimanja ili vrše određene javne funkcije, iako je ovaj domen njegove primene naročito važan, već je istovremeno i način da se eliminiše svaki oblik rodno zasnovane diskriminacije“.

“Bitno je napomenuti da ovaj priručnik ukazuje na važnost upotrebe rodno senzitivnog jezika sa aspekta podizanja svesti o rodnoj ravnopravnosti, ali istovremeno daje i smernice za njegovu svakodnevnu upotrebu“, napisala je u predgovoru aktuelna potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike.

Publikacija je nastala u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti”, koji su sproveli Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Komentari

Vaš komentar