Ristić: Ima prijava na platformi FDU o zlostavljanju studenata, rad na rešenju

Vesti 22. jan. 202110:57 > 11:0210 komentara
Podeli:

Vanredna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Irena Ristić kaže da već ima prijava na platformi “FDU - Protiv nasilja” koja je pokrenuta posle iznošenja optužbi Milene Radulović protiv nastavnika privatne škole glume Miroslava Mike Aleksića, a na koju studenti mogu da prijave sve oblike zlostavljanja. Povodom informacije da se u Aleksićevoj školi i dalje odvija nastava, ona je apelovala na roditelje "da se prizovu svesti". Naglasila je i da svi koji su uključeni u sistem umetničke produkcije moraju da preuzmu odgovornost za sve ono zbog čega nisu reagovali.

Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu pokrenuo je platformu “FDU – Protiv nasilja”, sa namerom da se aktivno bavi prevencijom i sprečavanjem svake vrste zlostavljanja i zloupotrebe u obrazovnim procesima, a posebno problemima vezanim za seksualno uznemiravanje.

povezane vesti

Ristić za N1 kaže da već ima prijava na toj platformi. „Nažalost, to smo i očekivalli i sad smo u fazi da se formira nekoliko radnih grupa, od kojih će se jedna baviti obradom prijava“, rekla je Ristić i naglasila da u etičkom kodesku fakulteta postoje odredbe koje zabranjuju seksualno uznemiravanje i zlostavljanje, ali ga nedovoljno jasno propisuju. One ga, kaže, ipak propisuju i mogu da se sprovode konkretne mere sprečavanja, preventive i sankcionisanja takvog ponašanja.

Ona je istakla da se radi i na pravilniku koji bliže određuje određena neprihvatljiva ponašanja, a odnosi se na seksualno uznemiravanje i zlostavljanje i najavila da će ta inicijativa biti posebno u fokusu na FDU zbog poslednjih dešavanja.

U kodeksu, kaže, postoji član 14. koji zabranjuje seksualno uznemiravanje i zlostavljanje, ali i član 18. koji propisuje šta su neprihvatljive prakse u obrazovnom procesu i prema kom i opaska i seksualna konotacija koja ugrožava vašu privatnost predstavlja vid seksualnog uznemiravanja.

Istakla je i da je tu velika odgovornost kako osmisliti procedure i mehanizam obrade tih tema, te da je neophodno da se osmisle konkretni metodi da žrtve budu zaštićene.

Kaže i da žrtve često imaju više poverenja u individualne profesore, ali da postoje prijave i koje idu na mejl grupe.  Važno je, dodaje, omogućiti u radnim telima neku vrstu fleskibilnosti da određena prijava bude posebno procesuirana, da možda i samo jedna osoba bude zadužena za slučaj, jer uživa poverenje.

Ona je ocenila da u našem društvu nasilje može da bude učestalije jer muškarci kada su na funkcijama moći doživljavaju izražavanje naklonosti kao nešto što je uvek dobro i nemaju dobre granice u tome i nisu svesni da zapravo udvaranje nije uvek udvaranje. „Svaka vrsta seksualne naklonosti u obrazovnom procesu predstavlja zloupotrebu položaja“, kaže.

Svi uključeni u sistem umetničke produkcije da preuzmu odgovornost

Povodom dešavanja u privatnoj školi glume, kaže da misli da svi koji su uključeni u sistem umetničke produkcije moraju da preuzmu odgovornost za to što nisu reagovali, kao i na „sve stvari koje imamo utisak da ne možemo da promenimo jer smo sićušni deo sistema“.

Roditelji dece u umetničkoj produkciji, kaže čeznu ka srednjoklasnoj prestižnosti, pa pristaju na ultimatume koji su nedopustivi u pedagoškom radu i pristaju na njega zarad želje da njihovo dete bude priznato, prepoznato, slavno i tu je, dodaje odgovornost čitavog sistema umetničke produkcije.

„Ako ćemo da koristimo za snimanje neko talentovano dete koje treba da učestvuje u seriji, onda biramo odakle ćemo da mobilišemo aktere u umetničkoj produkciji, a ne pristajemo da uzimamo ljude iz umetničkog studija u kom se 30 godina primenjuju oblici psihološkog nasilja, nego intencionalno bojkotujemo takav oblik delovanja“, kaže Ristić.

Na konstataciju da mediji pišu u tome da se nastava u Aleksićevom centru i dalje odvija, ona je apelovala na roditelje da se „prizovu svesti“ i istakla da je bitnije da dete bude srećno i zdravo nego talentvano i lepo.

Goran Milovanović
Izvor : N1

Ključno uvesti temu seksualnog nasilja nad decom u škole

Dr psihologije Goran S. Milovanović kaže da je ključno za trajno rešavanje ovog problema uvođenje obrazovnih paketa o temi seksualnog nasilja nad decom u Osnovne škole, a možda čak i u predškolski sistem i da je zato Inicijativa „Ne znači ne“, čiji je član, pokrenula peticiju koju je već potpisalo više od 2.600 ljudi.

„U takvim stvarima se vuče čitava jedna matrica koja ne postoji samo u našoj kulturi, već i u kulturi Zapada, pa i čitavog sveta i koja mora da se menja“, rekao je Milovanović.

Ocenio je i da je pogrešno što su Srbija i zemlje u regionu zanemele pred aktuelnim slučajem zlostavljanja glumica i dodao da sada treba da budemo glasniji nego ikada po tom pitanju. Neophodna je, kako je rekao, duboka transformacija obrazovnog sistema u koji bi bile uključene metode prepoznavanja, reagovanja i zaštite dece od seskualnog nasilja, da nikada više ne budemo dovedeni u situaciju da o tome raspravljamo posle čina.

Milovanović smatra i da su, što se javnosti i medija tiče, oni koji su javno istupili i izneli slučajeve zlostavljanja „završili svoj posao“.

„Na prvom mestu je poštovanje prema žrtvama. Devojke su prošle strašne psihološke patnje dok su uspele da se dovedu na taj nivo da kažu šta se njima dešavalo“, kaže Milovanović i dodaje da treba zasutaviti medijski spektakl po poznatim stereotipima.

Ocenjuje da bi sada trebalo pustiti iz medijskog fokusa te osobe i naglasio da su one pokazale da su hrabrije od svih nas, te da „ostaje na nama koji možemo da uradimo nešto, da prikupimo što širu podršku, pokrenemo front građana“ koji će otvoreno reći da je neophodno da Ministarstvo obrazovanja, zajedno sa stručnjacima iz inostranstva i zemlje uvrsti seksualno obrazovanje u okviru školskih programa.

Podsetio je i na nalaze SZO da jedna od pet devojčica i jedan od 13 dečaka dožive neki oblik seksualnog nasilja, kao i na rezultate istraživanja iz 2019. da je verovatnoća samoubistava kod osoba koje su doživele seksualno nasilje skoro tri puta veća nego od ostale populacije.

Profesorka Ristić ističe da mediji ne bi smeli da upadnu u zamku senzacionalizma zarad gledanosti i da zbog toga eksploatišu poziciju žrtve.

„Tu mediji imaju izrazitu odgovornost, prevashodna uloga medija je da aktivno vrše pritisak na sve institucije sistema da počnu da vrše svoj posao. Nažalost, mi imamo sistem koji u velikoj meri predstavlja raspad svih životnih praksi“, kaže Ristić i zbog toga mediji u ovom slučaju moraju da imaju ključnu ulogu u vršenju pritiska da konkretni ljudi iz institucija moraju da preuzmu odgovornost za ono što rade.

Komentari

Vaš komentar