Rio Tinto najavio ulaganje od 100 miliona evra, aktivista – rudnik nepotreban

Vesti 22. jan. 202119:11 > 19:1753 komentara
Podeli:

Margareta Milosavljević, viši savetnik za zaštitu životne sredine kompanije Rio Tinto i Zvezdan Kalmar iz Koalicije za održivo rudarstvo i Udruženja "odbranimo Jadar i Rađevinu" suprostavili su stavove po pitanju istraživanja litijuma i otvaranja rudnika u Srbiji. Dok Milosavljević navodi da ova kompanija ima potrebne dozvole, i da se planira ulaganje od 100 miliona evra u zaštitu životne sredine, Kalmar poručuje da rudnik Litijuma uopšte nije potreban našoj zemlji, kao i da će u slučaju njegove izgradnje biti ugrožena životna sredina u većem delu Srbije.

Kalmar je ocenio da je ovaj projekat opasan za područje Rađevine i Jadra.

„Nije u pitanju ono što radi Rio Tinto. Mi smatramo da je ideja o otvaranju rudnika Litijuma na nivou tehnologije koja postoji u svetu neprihvatljiva. Smatramo da je rudnik Litijuma kao takav nepotreban, odnosno opasan. Kako za Rađevinu, tako i za Jadar. Osim toga, bio bi opasan i za područje nizvodno niz reku Drinu, reku savu, i u krajnjoj instanci bi ugrozio i Beograd. U tom smislu, činjenica da Rio Tinto planira da otvori ovaj rudnik u saradnji sa Vladom Srbije je dodatno komplikovana i opasnija“, naveo je on.

Prema njegovim rečima, Rio Tinto ima „izuzetno lošu istoriju rudarskih aktivnosti svuda po svetu“.

Povezane vesti

„Jednostavnim pregledom intertneta ćete naći nekoliko užasnih mesta što se tiče ekologije i zaštite životne sredine. Najteža kršenja su bila na Papui Novoj Gvineji i u Australiji, i ovaj projekat ukoliko bi bio izrađen, ugrozio bi životnu sredinu ne samo u Jadru i Rađevini, nego i šire“, uveren je on.

Milosavljević odgovara da su istraživanja na tom području krenula od 2004. godine i da su otkrila da na tom potručju postoji jadarit, koji je sastavljen od bora i litijuma, kao i da su svi istražni radovi vršeni nakon odbijanja dozvole od nadležnih organa.

Izvor : N1

„Što se tiče vođenja računa o životnoj sredini, mogu samo da napomenem da se u proteklih 16 godina jako puno radi na sagledavanju uticaja na životnu sredinu i definisanje mera koje bi smanjile te uticaje. Investicije koje će biti uložene u zaštitu žuvotne sredine u ovom kompleksu su preko 100 miliona evra. Najave o uticaju na Dunav nisu tačne, jer imamo istraživanja koje su radile kompetentne organizacije i naš projekat je predvideo 40 miliona evra ulaganja u sisteme za prečišćavanje vode“, istakla je Milosavljević.

Ona je dodala da se vrlo precizno radi na sagledavanju svih uticaja, kao i da ih rade vrhunski stručnjaci i organizacije.

„Volela bih da razgovaramo o činjenicama. Mi smo 15. decembra imali razgovor sa Kalmarom, njegovom suprugom i ostalim predstavnicima nevladinih organizacija za zaštita životne sredine, i dostavili smo im svu tehničku dokumentaciju koju smo izradili. Činjenice koje mi iznosimo su relevantne i zato postoje dokazi i studije“, naglasila je ona.

Kalmar odgovara da je ova firma dobila dozvolu Vlade Srbije za izradu prjekta o litijumu u dolini Jadra, ali da dokumentacija Ria Tinta o tome nije bila dostupna,.

„U momentu kada su rađeni strateška procena i plan, odnosno ‘planski osnovi’, oni nikada nisu bili dostavljeni. Na tom sastanku koji smo imali 15. decembra je samo govoreno da studije postoje, ali nikada nisu došle u posed aktivista. I Plan posebne namene je donesen na bazi nedovršenog projekta“, podvukao je Kalmar.

On navodi da nije postojala ni obavezna procena isplativosti i prihvatljivosti.

„Nije moguće dimenzionisati projekat, kao ni njegovo trajanje. I o ovom projektu ne bi trebalo da razgovaramo sa Riom Tintom, već bi trebalo da sa druge strane sede predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine i rudarstva, zbog toga što je Rio Tinto dobio pravo samo da razvija projekat. To nije njegovo vlasništvo, niti odlučuje da li će taj projekat biti potreban i da li će biti prihvaćen“, napominje Kalmar.

Izvor : N1

„Nikada nismo dobili studiju iz koje se vidi koliko struje, koliko sumporne kiseline, koliko florovodonične kiseline, cementa i kreča će biti potrebno…? A da ne govorimo o tome koliko će vode biti ispuštano i gde će da budu odlagališta“, istakao je on.

Zbog svega toga, poručuje da je Vlada Srbije obavezna da ukine Plan posebne namene i da se sa projektom krene od početka, odnosno da se overe rezerve, utvrdi studija opravdanosti i nakon toga da se ide ka projektu.

„To je zapravo političko pitanje, politike životne sredine. Mi smatramo da litijum nije potreban Srbiji, jer zapravo obnovljiva energija koja bi se odlagala u te litijumske baterije zapravo ne bi bila obnovljiva. Želeo bih da dodam da se protiv ‘litijumske politike’ uporno i snažno bore građani u Portugalu i u Južnoj Americi“, kazao je on.

Milosavljević je navela da kompanija Rio Tinto ima dozvolu o istražnim radovima, kao i da je Prostorni plan područja posebne namene radio Institut za urbanizam i arhitekturu.

„Mi smo bili tu samo finansijeri, tako je zakonski definisano. Tehnička komisija je sagledala i Ministarstvo građevine je usvojio taj Prostorni plan. Sve je urađeno za zakonskom regulativom. Druga nestina je vezana za sertifikat o overenim rezervama i resursima, mi smo ga dobili 6. januara 2021. godine. Sada smo u fazi projekta o kojem Kalmar govori, odnosno Studiji izvodljivosti i opravdanosti“, pojašnjava Milosavljević.

Ukazuje da će nakon toga krenuti u proceduru dobijanja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za rudnik i postrojenje.

Navodi i da kompanija Rio Tinto ima dva info centra gde meštani mogu da pogledaju studije koje su izrađene i informacije koje su im potrebne.

Kalmar je optužio ovu kompaniju da je nakon kopanja određenih bušotina za ispitivanje došlo do presušivanja bunara u pojedinim domaćinstvima, kao i da na zemlji u okolini „ništa više ne raste“, dok je Milosavljević to demantovala i rekla da to nije tačno.

Komentari

Vaš komentar