Radikali pozvani u Hag zbog knjiga Šešelja, iz Tribunala nema potvrde o istrazi

Vesti 25. maj. 202219:086 komentara
Podeli:

Osmoro sadašnjih ili nekadašnjih pripadnika Srpske radikalne stranke (SRS) dobilo je pozive za saslušanje istražitelja nekadašnjeg Haškog tribunala, tvrdi više pripadnika te stranke. Kako kažu, Rezidualni mehanizam krivičnih sudova u Hagu, što je pun naziv nekadašnjeg Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, tereti ih da su "prekršili pravilnik o neobelodanjivanju tajnih podataka i identiteta zaštićenih svedoka", a koji su navodno objavljivani u Šešeljevim knjigama. Sud u Hagu nije se oglašavao o ovim tvrdnjama.

Haški sud nastavlja rad i sprovodi istrage. To je vest koji gotovo niko nije očekivao da čuje u 2022. godini, punih pet godina nakon što je Haški tribunal koji je sudio osumnjičenima za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji zvanično zatvorio svoja vrata i nadležnost za završetak započetih procesa i očuvanje suskog nasleđa predao takozvanom Mehanizmu.

Iz Tribunala nema potvrde da je u toku bilo kakva istraga, ali sud ni tužilaštvo ni do sada nisu saopštavali informacije koje se tiču bilo koje istrage, jer one imaju element tajnosti – najviše radi zaštite eventualnog sudskog postupka i učesnika u njemu, ali i drugih razloga.

U članu 4, stavu 1 Statuta Mehanizma stoji da je Mehanizam nadležan da krivično goni sve osobe koje svesno i hotimično ometaju sprovođenje pravde u Mehanizmu ili na Međunarodnim sudovima i da za te osobe utvrđuje krivicu za nepoštovanje suda, kao i svedoke koji daju lažan iskaz.

Povezane vesti:

Međutim, pre pokretanja sudskog postupka protiv takvih osoba, Mehanizam treba da razmotri mogućnost da prosledi predmet pravosuđu nadležne državi u regionu, a kako se navodi u stavu 5 prve tačke Statuta, „uzimajući u obzir interese pravde i ekspeditivnost.“

Odnosno, stav 3 istog člana jasno kaže da Mehanizam ima nadležnost da vrši krivično gonjenje, ali tek kada učini sve što može da prenese proces na domaće pravosuđe, čiji su detalji navedeni u član u 6.

Međutim, iskustvo koje Hag ima sa Srbijom i procesuiranjem optužbi za nepoštovanje suda i pritiska na svedoke, ne ide u prilog mogućnosti da se taj proces okonča u Srbiji.

Haški sud je 2012. godine pokrenuo je postupak protiv visokih funkcionera SRS, Vjerice Radete i Petra Jojića, kao i i Jova Ostojića, koji je u međuvremenu preminuo, po optužbama da su pretili i podmićivali svedoke da ne svedoče u procesu koji je Tribunal vodio protiv Vojislava Šešelja. Viši sud u Beogradu 2015. godine donosi odluku po kojoj Srbija nema zakonski osnov da izručuje svoje državljane Hagu ako nisu optuženi za ratne zločine. Nisu pomogla pozivanja na pravila postupka u Hagu koja su u hijerarhiji iznad regionalnih pravosuđa ili druga dokumenta, pa ni na Sporazum o otvaranju poglavlja 23 u okviru EU integracija, koji predviđa beuzuslovnu saradnju Srbije sa Hagom – radikali su ostali nedostupni Hagu.

Haški sud 2017. godine donosi odluku da ustupi taj predmet Srbiji, ali je dve godine kasnije ukida i ponovo traži da budu izručeni, uz obrazloženje „da su ključni svedoci u ovom predmetu izjavili da neće svedočiti ako suđenje bude u Srbiji, zbog zabrinutosti za svoju i bezbednost svojih porodica“.

S obzirom na takva isksutva Haga i spekulacije da se svi ovi istražni postupci koji se navodno vode, odnose na suđenje Vojislavu Šešelju, nije realno očekivati da će ti procesi biti ustupljeni Srbiji.

Vojislav Šešelj i još sedmoro bivših i sadašnjih članova SRS navodno bi trebalo da se odazovu na poziv istražitelja da 30. juna i 1. jula odgovaraju na pitanja o sadržini Šešeljevih knjiga koje je pisao o Tribunalu i u kojima se uglavnom nalaze transkripti sa njegovih suđenja, a u kojima je otkriven identitet više zaštićenih svedoka iz procesa koji je Šešelju vođen u Hagu.

Komentari

Vaš komentar