Radan Stojanović: Aktivnost virusa trenutno niska, za treću dozu još sačekati

Vesti 10. maj. 202113:25 > 15:0927 komentara
Podeli:

Profesor farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Radan Stojanović kaže da je teško reći da li je kraj pandemije koronavirusa blizu, i na globalnom nivou i u Srbiji, ali prema poslednjim podacima kod nas, gde vidimo manji broj novozaraženih, manju opterećenost bolnica i više otpusta, aktivnost virusa je trenutno niska. Što se tiče primanja eventualne treće doze vakcina kod onih koji posle prve dve nisu stvorili antitela, što je najavio epidemiolog Predrag Kon, Stojanović navodi da nije čuo njegovu izjavu ali da pretpostavlja da je Kon mislio na Sinofarmovu vakcinu u vezi sa kojom već postoji takva ideja i praksa u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde se sprovodi treća faza kliničkog ispitivanja te kineske vakcine.

Povezane vesti

Kon je za televiziju K1 rekao da je „jasno svima nama koji se bavimo ovim poslom da oni koji nemaju antitela posle dve doze, a prošlo je vreme, treba da prime još neku – ili dozu te iste vakcine, ili da promene vakcinu“.

„Mislim da treba da sačekamo rezultate kliničkog ispitivanja u Emiratima, pa se potom u odnosu na njih odrediti da li dati treću dozu ili ne“, kaže Stojanović u N1 Studio Live.

On ukazuje da do suzbijanja virusa dolazi poštovanjem epidemioloških mera i vakcinacijom.

„Mere nisu mnogo doprinele, jer ne mislim da su se sprovodile naročito uspešno, a sa vakcinacijom smo dobro počeli. Ali ne smemo da se opuštamo, ne smemo da govorimo o pobedi nad koronom, jer će nam se ona sigurno osvetiti“, poručuje Stojanović.

A zašto je došlo do zastoja u vakcinaciji i do državne stimulacije u vidu vaučera od 3.000 dinara i ko je odgovoran sve da se ljudi privole da prime vakcinu, on navodi da tu postoje tri koloseka: jedan su „lekari – epidemiolozi, farmakolozi, virusolozi, koji dobijaju određeno mesto u medijima, po mom mišljenju nedovoljno, i čiji je zadatak da šire istinu o vakcinama“.

„Drugi kolosek su poznate ličnosti. Eto, imali smo prošle sedmice jednu poznatu ličnost (pevačica Jelena Karleuša) „koja je privukla veliki broj građana da prisustvuju njenom svečanom vakcinisanju. I treći je novčana stimulacija, vaučeri. E, sad pitanje je da li su svi ti ljudi došli da dobiju vaučer, pa su se usput vakcinisali, ili je obrnuto. Ako je ovo prvo, onda to govori o dosta teškoj situaciji naših građana“, ukazuje Stojanović.

Građane treba edukovati a ne plaćati za vakcinisanje

Ističe da plaćanje nije dobar metod, da građane treba edukovati a ne plaćati.

Kaže da u tom smislu u velikoj meri mogu doprineti okrugli stolovi sa stručnim ljudima, ali i predstavnici vlasti i opozicije treba da se obrate svojim biračkim telima, jer bi uticajem koji imaju mogli da doprinesu povećanju opšteg trenda vakcinacije.

A kako tumači činjenicu da je pre nekoliko dana Svetska zdravstvena zajednica (SZO) dala odobrenje za hitnu upotrebu kineske vakcine Sinofarm i da li to može da znantno doprinese povećanju broja vakcinisanih u svetu, Stojanović ocenjuje da to odobrenje „predstavlja odgovor na očajničku potrebu da se što više ljudi vakciniše širom sveta i preporuku regulatornim telima da ozbiljnije uzmu u razmatranje Sinofarm, kako bi to na kraju doprinelo njenoj široj primeni“.

A da li misli da je ukidanje patenata na vakcine dobra stvar, on potvrđuje, jer je to način da se vakcina učini dostupna svima.

Upitan da prokomentariše celu furtutmu oko vakcine AstraZeneka i da li iza toga stoji politika, on kaže da ne misli, već da je u pitanju odgovorno ponašanje kompanije, koja je uočila da se stvaraju krvni ugrušci u nekom procentu posle primanja te vakcine i obavestila javnost o tome, „ali to joj se sad vraća kao bumerang u vidu nepoverenja prema njoj“.

„Da bi se stvarno procenio učinak nečega mora se ispitati učestalost, a učestalost tromboembolijskih komplikacija posle AstraZeneke je jedan na 100.000 datih doza, a kod kovid-19, na primer, duboka venska tromboza se javlja kod 10 posto pacijenata, što je mnogo više. Međutim, postoje određene zebnje kojim uzrasnim kategorijama dati AstraZeneku. Zemlje su same uvodile preporuke, ali EMA je saopštila da u svim uzrasnim kategorijama korist od vakcine prevazilazi rizike“, podseća Stojanović.

A koliko dugo traju antitela posle vakcine i preležane bolesti, on kaže da možemo trenutno da donosimo zaključke samo za period od kada je počela vakcinacija pa do danas, što znači da se može reći da imunitet traje sedam-osam meseci posle vakcinacije, ali kada se prikupi još podataka, očekuje da antitela potraju minimum godinu dana, no upozorava da virus stalno mutira i da je na delu borba između njega i čoveka.

„Da li će ta mutacija dovesti do samoubistva virusa, što bismo mi voleli, ili do razvoja nekih opasnijih sojeva, videćemo. Ali, cilj je da ovaj virus svedemo na grip“, navodi on.

Da li Torlak ima kapaciteta za proizvodnju nove vakcine?

Na pitanje da li Torlak ima kapacitete da proizvodi nove vakcine, on kaže da je on u staroj Jugoslaviji bio sinonim za vakcine, a da ne zna kakva je sada situacija.

„Vidim da smo došli u fazu da možemo da prepakujemo i zapakujemo vakcine (rusku vakcinu Sputnjik V), za nešto ozbiljnije treba naši sturčnjaci da odu u Rusiju i upute se iz prve ruke“, navodi on.

A zašto su cene vakcina i dalje tajna, Stojanović smatra da „trenutno nije važna cena, bitno je da se ljudi vakcinišu“.

„Verujem da će jednog dana i cena doći na red, ali ako spasavamo živote svakodnevno, cena ostaje u drugom planu“, ocenjuje on.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Komentari

Vaš komentar