Pucnjava u Teksasu – nastavak američke tragedije

Vesti 25. maj. 202209:4715 komentara
Podeli:
Izvor: Brandon Bell / Getty via AFP)

Još jedan dan, još jedna masovna pucnjava u Sjedinjenim Državama - ovog puta u osnovnoj školi Rob u Teksasu, sa brojem poginulih koji se popeo na 21. Američka javnost kaže "dosta", a političari?

Pucnjava u utorak u teksaškoj osnovnoj školi, u kojoj je poginulo najmanje 19 dece i dvoje odraslih, označila je nastavak kontinuirane američke tragedije.

Najnoviji događaj u dugoj istoriji nasilja povezanog sa oružjem u Sjedinjenim Državama. Pre utorka, bilo je najmanje 39 pucnjava u K-12 školama, koledžima i univerzitetima 2022. godine, što je rezultiralo sa najmanje 10 smrtnih slučajeva i 51 povređenom osobom, pre najnovijeg masakra.

Takođe, u kratkom vremenskom roku vezane su još dve nesreće povezane sa oružjem. Prva, u Milvokiju, u kojoj su tri osobe povređene u prvoj pucnjavi, jedna u drugoj i 17 u, kako je policija opisala, razmeni vatre između dve grupe ljudi, sve samo nekoliko blokova od arene u kojoj su Milvoki Baksi izgubili od Boston Seltiksa.

Četrnaestog maja 2022. dogodila se masovna pucnjava u i Bafalu, Njujork, sa daleko tragičnijim ishodom, u supermarketu. Ubijeno je deset afroamerikanaca, dok su tri osobe su povređene. Osamnaestogodišnji ubica Pejton Džendron prenosio je uživo ovaj masakr na druptvenoj mreži Tvič.

Onlajn arhiva masovnih pucnjava možda bolje od svega pojašnjava stepen nemoći države, ali i nedostatak odlučnosti i hrabrosti da se nešto promeni.

Izvor : Brandon Bell / Getty via AFP)

I poslednji ubica je osamnaestogodišnjak, Salvador Ramos, koji je savladan od strane lokalne policije. „Ramos je bio naoružan pištoljem, puškom, a nosio je i pancir“, rekao je u izjavi za medije portparol odeljenja za javnu bezbednost Teksasa Kris Olivarez.

Ovi događaji podsetili su američku javnost na rupe u zakonu, i neslogu republikanaca i demokrata, čak i u stvarima u kojoj za istu nikada ne bi smelo da bude mesta.

Dok se predlozi za reviziju zakona o oružju – kao što je zabrana jurišnog i oružja koje ima mogućnost da drži više od standardnog broja metaka, suočavaju sa velikim izgledima na saveznom nivou, postoje neke oblasti dvopartijskog sporazuma. Da li je to dovoljno da se prekine kongresni zastoj, tek će se videti

Rupe u zakonu

Nacrt zakona, HR 1446 koji je usvojio predstavnički dom Kongresa, koji podržava demokratski predstavnik Džim Kliburn iz Južne Karoline, zatvorio bi ono što je poznato kao „rupa u Čarlstonu“, koja omogućava prodaju licenciranog oružja pre obavezne provere.

Konkretno, zakon bi povećao količinu vremena, sa tri radna dana na najmanje 10 radnih dana, koje federalni licencirani korisnik vatrenog oružja mora da sačeka, kako bi provera bila završena, te bi bio moguć prenos na lice bez dozvole.

Koristeći baš ovu rupu, beli suprematista Dilan Ruf mogao je legalno da kupi vatreno oružje, i ubije devet ljudi u crkvi u Čarlstonu, u Južnoj Karolini, 2015. godine.

Izvor : JOE RAEDLE / Getty via AFP), sahrana u Čarlstonu

Ali to nije sve. Čak ni predlozi zakona sa dvostranačkom podrškom ne mogu da prođu Senat.

Drugi zakon, „HR 8″, o dvopartijskim proverama prošlosti iz 2021. godine, proširio bi provere za svu prodaju ili transfer vatrenog oružja u zemlji. Trenutno, ovakve provere nisu potrebne za prodaju oružja i transfere od strane nelicenciranih i privatnih prodavaca.

Zakon ima dvostranačku podršku i prošle godine je usvojen u Domu sa 227 glasova. Osam republikanaca je podržalo zakon, a jedan demokrata je glasao protiv.

Upitan u utorak o ovoj široj meri provere istorije  koju je usvojio Predstavnički dom, demokratski senator Džo Mančin iz Zapadne Virdžinije pomenuo je svoj, uži napor u Senatu, rekavši: „Ako ne može da prođe Mančin-Tumi, kako ćete dobiti glas za bilo šta?“

Godine 2013, demokrata Džo Mančin i republikanski senator Pat Tumi iz Pensilvanije izneli su kompromisni zakon koji bi zahtevao proveru svih komercijalnih prodaja oružja (uključujući privatnu prodaju na izložbama oružja i svu internet prodaju), ali bi omogućio pojedincima da prodaju svoje oružje porodici, prijateljima i drugim poznanicima bez provere prošlosti. Bez uspeha.

Možda je rezigniranost u Americi najbolje opisao, trener Golden Stejt Voriorsa, nakon utakmice sa Dalasom, Stiv Ker.

„Kada ćemo nešto da uradimo? Od kada smo napustili trening, toliko dece je ubijeno 500 kilometara odavde, i učiteljica. U poslednjih 10 dana imali smo ubistvo starijih crnaca u supermarketu u Bafalu, ubijali smo azijske posetioce crkve u južnoj Kaliforniji, sada imamo decu koja su ubijena u školi.

Izvor : Allison Dinner / AFP

Tako sam umoran od ustajanja ovde i izražavanja saučešća razorenim porodicama koje su tamo“, rekao je Ker.

„Umoran sam od minuta ćutanja. Dosta. Trenutno postoji 50 senatora koji odbijaju da glasaju o zakonu HR8, tu sedi dve godine. Postoji razlog zašto neće glasati o tome: da se zadrže na vlasti.

Povezani tekstovi

„Pitam vas, Mič Mekonele (Adison Mičel MekKonel, američki političar i penzionisani advokat koji služi kao lider manjine u Senatu od 2021. godine), sve vas senatore koji odbijate da učinite bilo šta u vezi sa nasiljem, pucnjavom u školama, pucnjavom u supermarketima, pitam vas: da li ćete svoju želju za vlašću staviti ispred života naše dece i naših starijih i naših crkvenjaka? Jer tako to izgleda. To je ono što radimo svake nedelje.“

Izjave američkih visokih zvaničnika, ne ulivaju preteranu nadu. I dalje su konsternacija, i čuđenje, za stvari koje su u Americi postale svakodnevica. Niko više nije iznenađen, osim političara očigledno.

Izvor : Anna Moneymaker / Getty via AFP)

Potpredsednica Kamala Heris rekla je ranije u utorak „dosta je bilo”, dok je predsednik Džozef Bajden zavapio „zašto stalno dozvoljavamo da se ovo dešava? Gde je, za ime Boga, naša kičma da imamo hrabrosti da se nosimo sa tim i da se suprotstavimo lobijima?“ rekao je Bajden, pod „kičmom“ aludirajući na američko pravosuđe.

Dok se političari nadmudruju, nedužni stradaju. I to tamo gde bi trebalo da su najsigurniji, u školi, što reče i košarkaš LeBron Džejms u svojoj Tviter poruci.

Koliko još tragedija treba da se dogodi da se stvari pokrenu sa mrtve tačke ostaje pitanje, a scene u kojima roditelji čekaju da im iznesu sopstvenu decu iz škole, umesto da sa njima odu na ručak, svaku normalnu i odgovoru osobu sa pozicije moći bi nateralo na dela, i (momentalna) rešenja.

Komentari

Vaš komentar