Produžen rok za raspravu o Krivičnom zakonu, ministarstvo spremno za dogovor

Vesti 09. nov 202120:101 komentar
Podeli:

Produžen je rok za javnu raspravu o Krivičnom zakonu. I to nakon što su se pobunili novinari i pravnici koji su upozorili da nove izmene krivičnog zakona mogu da otvori pandorinu kutiju zloupotreba i da uguše kritiku, umesto da je zaštite. Ministarstvo spremno da sasluša sve zainteresovane strane kako bi se došlo do teksta koji bi bio prihvatljiv za sve.

„Kaznom iz stava 1 kazniće se i ko neovlašćeno spreči ili ometa objavljivanje putem medija informacije od javnog značaja, ili ko zbog objavljivanja takve informacije ili mišljenja, grubim vređanjem ili zlostavljanjem, drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajno ugrozi spokojstvo lica koje je informaciju ili mišljenje objavilo“, glasi predlog izmene Krivičnog zakona.

Povezane vesti

Profesor dr Zoran Stojanović koji je izmene pisao, rekao je da mu uopšte nije bila namera da uvodi delikt mišljenja, da je iznenađen takvim tumačenjem. On je na okruglom stolu o izmanama zakona koji su organizovali NUNS i UNS rekao da je svrha zakona bila dodatna zaštita novinara, ali i svih koji iznesu informacije od javnog značaja ili mišljenje.

„Ovo mišljenje sam ostavio donekle otvorenim iz nekih drugih razloga. Nije mi napamet palo ovo za delikt mišljenja. Bojim se da pružimo suviše široku krivično pravnu zaštitu svim građanima. Svako bi onda pretendovao na krivičnu pravnu zaštitu ako bi, zbog toga što bi javno izneo mišljenje, pretrpeo ovo što je radnja izvršenja“, rekao je Stojanović.

Deo prisutnih pravnika, predstavnika organizacija za zaštitu ljudskih prava i novinara smatra da je zakon ustvari nejasan, te zato i podložan proizvoljnim tumačenjima.

„Način na koji su ove izmene napisane uključuje sve vrste uvreda protiv osoba od javnog značaja, i nije jasno kako će se te definicije tumačiti od strane sudova. Zato smatramo da ovako napisano može biti iskorišćeno protiv lica koja budu kritikovala osobe od javnog značaja, na primer političara. Tako da te definicije moraju biti jasnije“, rekla je Roberta Taveri, iz organizacije „Član 19“.

Stalni pretnje i pritisci

Pretnje i pritisci su stalni, a optužnice protiv onih koji novinarima prete često bivaju odbačene zbog jezičkih zavrzlama i tumačenja istih u sudovima, te je zaštita novinara i slobode govora neophodna, saglasili su se prisutni. Nisu međutim svi uvereni da će to rešiti baš ova izmena, i da li je ona uopšte potrebna.

„Kao da sve nije dosta, nego moramo da se plašimo da li će neki tužilac da tumači član 149, odnosno ovaj njegov dodatak na način tako što će štititi izabrano, odnosno postavljeno lice, i informaciju od javnog značaja koju je ono iznelo, od mog mišljenja, koje se često tretira kao drsko ili bezobrazno. Prosto je takav moj stil javnog nastupa…“, smatra Vidojković

„Ko će obezbediti primenu i ovog novog i bilo kojeg drugog zakona? Mi moramo odgovoriti na ključna pitanja, najveće pretnje i najžešće pretnje novinarima dolaze iz vrha vlasti. I onda se spuštaju dole, naniže. Kako ćemo mi sa novim ili bilo kojim drugim nactom zakona sprečiti da to dolazi ako imamo situaciju u državi da predsednik države javno oslobađa čoveka optuženog za najteža krvična dela“, zapitao je novinar Srđan Škoro.

Jedno je dobro, saglasni su svi – produžetkom roka za javnu raspravu o svemu ovome – barem može da se razgovara.

Komentari

Vaš komentar