Udruženja građana, fondacije i zadužbine u Srbiji ostvarili su 2019. godine ukupan prihod 342,6 miliona evra, od čega se u Beograd "slilo" više od polovine, piše Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

VOICE je analizirao 33.198 organizacija civilnog društva i ustanovio da je 54,9 odsto ukupnog iznosa, odnosno 187,4 miliona evra, bio prihod organizacija registrovanih u Beogradu.

Na drugom mestu je Novi Sad čije su organizacije prihodovale 34,6 miliona evra, što je 10,1 odsto ukupnog novca koji je legao na račune nevladinih organizacija, piše VOICE.

Subotica je na trećem mestu sa 9,7 miliona evra (2,84 odsto), a Niš sa nešto preko osam miliona evra (2,34 odsto učešća) je četvrti.

Iza Niša je Zrenjanin čije su organizacije prihodovale 3,8 miliona evra (1,13 odsto), a procenat učešća drugih gradova i opština u Srbiji u ukupnom prihodu udruženja građana, fondacija i zadužbina je zanemarljiv, navodi VOICE.

Analiza VOICE-a je pokazala da je najviše udruženja građana registrovano u Beogradu, ali razlika u broju registrovanih u odnosu na druga mesta nije toliko drastična kao kod podataka o prihodu: u glavnom gradu je registrovano 9.165 organizacija (27,6 odsto njihovog ukupnog broja), a u Novom Sadu 2.523 udruženja građana, fondacija i zadužbina (7,6 odsto ukupnog broja).

Treći je Niš sa 1.057 udruženja i organizacija (3,18 odsto), Subotica je četvrta sa 584 (1,75 odsto), a peti je Kragujevac, gde ih je registrovano 567 (1,7 odsto), piše VOICE.

U članku piše da najveći deo novca među svim nevladinim organizacijama dobijaju one koje se bave sportom i humanitarnim aktivnostima, kao i one koje se bave crkvenim pitanjima i položajem verskih zajednica.